„Otkazao sam samit EU. Samit evrozone počinje u 16 časova i trajaće dok se ne dogovorimo o Grčkoj“, saopštio je Tusk preko svog tviter naloga.
I have cancelled #EUCO today. #EuroSummit to start at 16h and last until we conclude talks on #Greece
— Donald Tusk (@eucopresident) July 12, 2015
Tako će se danas popodne u Briselu okupiti samo šefovi 19 država koje dele zajedničku valutu, umesto lidera svih 28 članica EU.
Tuskova odluka tumači se kao odraz rešenosti da se Grčka zadrži unutar evrozone uprkos sinoćnjem neuspelom ministarskom sastanku evrogrupe.
Pre šefova država i vlada, ministri finansija evrogrupe trebalo je da se sastanu jutros ponovo u Briselu pošto sinoć ni posle devet sati rasprave nisu uspeli da se slože da li da podrže grčki plan za novi program pomoći ili da „odseku“ Grčku od zajedničke evropske valute.
„Nismo uspeli da se složimo, nastavićemo sutra ujutru“, rekao je kasno sinoć novinarima holandski ministar i šef evrogrupe Jeren Dajselblom i dodao da postoji „problem poverenja“ u grčke vlasti.
Kriza se razbuktala nakon što je velika većina grčkih glasača prošle nedelje na referendumu odbila da prihvati plan štednje koji su joj poverioci nametnuli kao uslov za novi program finansijske pomoći iz Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
Suočen sa mogućnošću da ECB i MMF uskrate garancije grčkim bankama i tako de fakto izbace Grčku iz evrozone, grčki premijer Aleksis Cipras je u poslednji čas predložio novi plan štednje, koji je u nekim aspektima čak oštriji od onog odbijenog na referendumu.
Međutim, grupa zemalja predvođena Nemačkom je izrazila sumnju u adekvatnost Ciprasovog plana, a nemački ministar finansija Volfgang Šojble je doveo u pitanje i Ciprasov kredibilitet.
Sa druge strane, Francuska i Italija se snažno zalažu da se Grcima pruži šansa da ostanu u evrozoni i smatraju da njegov predlog pruža dobru osnovu za pregovore o novom paketu finansijske pomoći.
Od ishoda današnjih sastanaka zavisi da li će Grčka biti „odsečena“ od Evropske centralne banke, ili će joj biti omogućeno da, uz oštre mere štednje, ostane u evrozoni.
Grčka bi bez garancija ECB morala da uvede paralelnu valutu, što bi prema većini analitičara, makar na kratak rok, dovelo do još veće nestabilnosti i haosa u ionako uzdrmanom grčkom privrednom sistemu.