Razočarana u zapadnu paradigmu razvoja, Rusija sada gleda u širinu, odnosno ka novoj politici zasnovanoj na ekonomskoj nezavisnosti od Zapada, izjavio je profesor Prinstonskog univerziteta, politikolog Stiven Koen, u radio emisiji „Šou Džona Bečelora“.
Novinar je Koenu skrenuo pažnju na glavnu inicijativu koja se razmatra na samitu BRIKS-a u Ufi, a to je osnivanje sopstvene banke s početnim kapitalom od 100 milijardi dolara i fondom deviznih rezervi. Prema mišljenju voditelja programa, postizanje sporazuma i kontakti zemalja BRIKS znače da Rusiju i druge zemlje te grupe čeka svetla, a ne mračna budućnost koju prognoziraju mnogi zapadni analitičari.
„Amerikancima se dopadaju spoljnopolitički uspesi, oni cene ono što poboljšava imidž Amerike u inostranstvu. Ali kada situacija izmakne kontroli, oni se pitaju: a šta to znači za nas? Za SAD – ništa dobro. Ufimski samiti će bezuslovno postati adut u rukavu Rusije – oni će poboljšati imidž Rusije u svetu“, saglasan je Koen.
I ne samo to, dodaje politikolog, sve članice BRIKS-a imaju svoje suverene fondove, spremne da investiraju u rusku ekonomiju, a ta ulaganja će pokriti gubitke koje izazivaju zapadne sankcije.
U geopolitičkoj perspektivi, nastavlja politikolog, ŠOS i BRIKS će postati platforma na kojoj će biti realizovan projekat „velikog trougla“ – Rusije, Indije i Kine, koji je zamislio još Jevgenij Primakov.
Prema mišljenju Koena, produbljivanje saradnje zemalja-članica dve alijanse ne znači potpuno odustajanje Rusije od saradnje sa zapadnim partnerima. Nesumnjivo, Rusija i sve ostale zemlje BRIKS-a i ŠOS-a nisu zadovoljne ponašanjem NATO-a, ali je zajednička pozicija ove alternativne grupe takva da zbližavanje nije usmereno protiv SAD, nego je zasnovana na zajedničkim suverenim interesima.
