Svet je, prema njegovim rečima, danas mnogo opasniji i slabije uređen nego pre 25 godina, kada je postojao SSSR.
„Danas ima više država koje poseduju nuklearno oružje, ali i manje kontrole nad njim. Češći su regionalni sukobi, više je etničke i verske mržnje, kao i političkog ekstremizma i netrpeljivosti“, smatra istoričar i profesor na Univerzitetu u Pristonu.
Prema Koenu, nijedna od ovih egzistencijalnih opasnosti se ne može rešiti bez saradnje sa Rusijom, pa je zato ideja da se ona izoluje, oslabi i destabilizuja, kao i da se izvrši promena režima u Moskvi — osuđena na propast.
„Nemoguće je izolovati Rusiju. Ona je prevelika, prebogata, i ima dobre veze u svetu. Rusija danas ima brojne mogućnosti na zapadu a i šire“, rekao je Koen.
Profesor je ukazao na činjenicu da, bez obzira na trenutnu medijsku kampanju koja se vodi protiv nje, Rusija i dalje ima partnere, simpatizere i saveznike širom sveta, čak i na zapadu.
Time što pokušava da je izoluje, zapad podstiče Moskvu da se okrene na drugu stranu, kaže Koen, dodajući da se Kremlj već okrenuo Pekingu.
On je upozorio i da pokušaji destabilizacije Rusije mogu samo produbiti navedene opasnosti i stvoriti nove.
Pozicija SAD u ukrajinskoj krizi je, prema njegovim rečima, već koštala Vašington kad je reč o nacionalnoj bezbednosti.
„Vašington je izgubio partnera u Kremlju, ne samo Putina, već i mnogo njegovih budućih naslednika“, smatra Koen.
U međuvremenu, geopolitički sukob u Ukrajini, kako kaže, okreće Evropu protiv Amerike, upozoravajući da celokupna situacija može da destabilizuje i Transatlantsku alijansu.
„S obzirom da nas je SAD gurnula u novi hladni rat, bliži smo pravom ratu sa nuklearnom Rusijom“, zaključije Koen.
