Predložena rezolucija o Srebrenici nije u sredu usvojena u Savetu bezbednosti UN jer je Rusija uložila veto. Za rezoluciju je glasalo deset članica Saveta bezbednosti, a četiri su bile uzdržane.
Tražeći od Putina da upotrebi autoritet kako bi onemogućio da u Savet bezbednosti UN stigne tekst rezolucije koji je pripremila Velika Britanija, Nikolić je naveo da će, ako ovom rezolucijom samo jedan narod, srpski narod, bude osuđen za „ni manje ni više jedini genocid svetskih razmera, napori Srbije, Vlade Srbije i moji lični da živimo kao dobre komšije, biti uzaludni“.
U tom slučaju, „Balkan će biti na ivici novog rata“, ukazao je Nikolić u pismu Putinu u koje je beogradska „Politika“ imala uvid.
Predsednik Srbije je u pismu Putinu kazao da rezoluciju vidi kao „politički instrument, čiji je konačni ishod slabljenje pozicije Srbije, ugrožavanje stabilnosti regiona koja je stvorena uz veliki trud i zalaganje svih nas“.
Velika je nepravda, neistinito i neodgovorno, piše dalje Nikolić, svoditi užase genocida na ratni zločin koji je počinjen u Srebrenici.
Predsednik je podsetio da su u Srebrenici, blizu nje i u njenoj okolini muslimanske snage u Bosni i džihadisti koji su im se pridružili hladnokrvno ubili hiljade srpske dece, žena i starih, tada je sa zemljom sravnjeno 39 sela.
„Niko za to nije odgovarao, a samo u toj regiji pobijeno je skoro 5.000 srpskih civila. Kako onda za njih tražiti pravdu, ko će za njih podnositi nacrte rezolucije u SB UN. Sa teritorije Hrvatske i Kosova proterano je oko 500.000 Srba sa vekovnih ognjišta. Ko će za njih da predlaže rezoluciju SB UN?“, pitao je predsednik Srbije u pismu.
Nikolić je od predsednika Rusije tražio da se usprotivi postupcima koji se „usredsređuju na otvaranje starih rana, a ne na stvaranje osnove za bolju budućnost Balkana i istinskog pomirenja nacija koje su činile bivšu Jugoslaviju“.
„Svima nam je potrebna blagovremena podrška mudrih i moćnih kako bismo uplovili u eru mira i razvoja“, zaključio je predsednik Srbije.