Sledi prikaz tih nacrta, u koje je agencija Tanjug imala uvid:
1. Grupacija socijal-demokrata u svom tekstu rezolucije odaje počast svim žrtvama Srebrenice, izražava iskrenu solidarnost sa njihovim porodicama i ističe da se takav zločin nikad ne sme ponoviti.
Podvlači se da "prevencija i efektivna kazna za genocid i zločine protiv čovečnosti moraju biti među glavnim prioritetima Evopske unije i međunarodne zajednice".
U nacrtu rezolucuje se takođe podvlači značaj pomirenja za budućnost regiona i značaj dobrosusedskih odnosa za evropske integracije Bosne i Hercegovine i svih zemalja u okruženju, kao i značaj rada Međunarodnog suda pravde.
U rezoluciji se naglašava i potreba da svi politički predstavnici u Bosni i Hercegovini priznaju prošlost, kako bi mogli da rade zajedno na boljoj budućnosti građana, kao i značaj koji zemlje regionu, predstavnici verskih zajednica, civilnog društva, medija, obrazovanja i umetnosti igraju u tom procesu.
Predlog rezolucije podstiče razvoj obrazovnih i kulturnih programa koji promovišu razumevanje uzroka takvih zlodela i podižu svest o potrebi da se neguje mir i promovišu ljudska prava i međureligijska tolerancija.
Još se navodi da su regionalna saradnja i evropske integracije najbolji način da se promoviše pomirenje i da se prevaziđu mržnja i podele.
Pozivaju se Evropski savet i Evropska komisija da, "uoči godišnjice genocida, ponove opredeljenost EU za evropsku perspektivu Bosne i Hercegovine i svih zemalja zapadnog Balkana i da dosledno olakšaju regionalnu saradnju i obezbede podršku za proces pridruživanja.
2. Evropska narodna partija (EPP) "najsnažnije osuđuje genocid u Srebrenici, izjavljuje da takvi stravični zločini nikada više ne smeju da se dogode", podvlači da će učiniti sve što je u njenoj moći da spreči da se takvi slučajevi ponove, te se suprostavljaju "svakom negiranju i relativizaciji genocida".
Ova grupacija navodi da je za vreme nekoliko dana nakon pada Srebrenice, "više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, koji su potražili zaštitu u toj oblasti pod kontrolom UNPROFOR-a, masovno likvidirani od strane snaga bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića i paravojnih jedinica, uključujući neregularne poolicijske snage koje su ušle na bosansku teritoriju iz Srbije", dok je skoro 30.000 žena i dece i starijih osoba prisilno deportovano, što ovaj događaj čini najvećim ratnim zločinom u Evropi od kraja Drugog svetskog rata".
EPP ističe, s tim u vezi, da bi prevencija i efektivno kažnjavanje genocida i zločina protiv čovečnosti treba da budu jedan od glavnih prioriteta EU i međunarodne zajednice.
Narodnjaci podvlače ogroman značaj pomirenja za budućnost regiona, kao i značaj rada Haškog tribunala u tom pravcu, te dodaju da je neophodno posvetiti veću pažnju suđenjima za ratni zločin na nacionalnim nivoima.
EPP poziva "sve građane BiH da iskoriste 20-tu godišnjicu masakra u Srebrenici kao priliku da unaprede pomirenje i saradnju, koji su ključni preduslovi za napredak svih zemalja u regionu na evropskom putu".
Narodnjaci ohrabruju vlasti u BiH da preduzmu vodeću ulogu u odavanju počasti žrtvama i pomoći društvu u priznanju i pomirenju sa stravičnim zločinima počinjenim u i oko Srebrenice.
Narodnjaci ističu da veruju da regionalna saradnja i proces evropske integracije predstavljaju najbolji način za prevazilaženje mržnje i podela, te ponavljaju opredeljenost EU evropskoj perspektivi BiH i svih zemalja zapadnog Balkana.
3. Parlamentarna grupa ECR, evropski konzervativci u EP, u svom nacrtu rezolucije "oštro osuđuje masakr u Srebrenici, odaje poštu svim žrtvama zločina i izražava iskreno saučešće porodicama žrtava, od kojih mnogi žive bez konačne potvrde o sudbini svojih očeva, sinova, muževa ili braće".
Ova grupa pozdravlja "hapšenje glavnih vođa masakra u Srebrenici, ali žali što jedan broj počinilaca još nije priveden pravdi".
U tom smislu, evropski konzervativci u potpunosti podržavaju rad Međunarodnopg suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu, koji je do sad doneo konačnu presudu za 147 optuženih, a radi na slučajevima još 14.
Ova grupa poziva zemlje članice i zemlje Zapadnog Balkana da na odgovarajući način obeleže 20. godišnjicu "genocida Srebrenica-Potočari", tako što će prihvatiti da 11. jul u celoj EU bude ustanovljen kao "Dan sećanja na genocid u Srebrenici".
U tekstu se pozdravlja "priznanje masakra od strane srpskih vlasti i izvinjenje zvaničnika kroz usvajanje posebne rezolucije 2010. godine".
Konzervativci podvlače da je Srbija odgovorne za masakr izvela pred lice pravde, što je značajan korak ka miru i stabilnosti u reigonu, te poziva vlasti u regionu da priznaju genocid kako bi se osnažilo regionalno pomiranje koje je jedno od ključnih preduslova za napredak zemalja zapadnog Balkana na putu ka EU.
Oni izražavaju duboko zaljenje što je lider bosanskih Srba Milorad Dodik tražio veto Rusije kako bi se sprečilo usvajanje britanske rezolucije o Srebrenici u SB UN, koja bi mogla da ukaže da su Ujedinjene nacije doživele neuspeh u sprečavanju genocida i da oda počast žrtvama genocida i onima koji su propatili na svim stranama tokom rata.
Konzervativci pozivaju vlasti bosanskih Srba da izbegavaju dalju eskalaciju tenzija i da zvanično priznaju masakr u Srebrenici kao genocid, "imajući u vidu da je taj zločin, najgori posle Drugog svetskog rata, već okarakterisan kao takav od strane Međunarodnog tribunala".
4. Parlamentarna grupa ALDE, liberali i demokrate, u svom predlogu odaje poštu svim žrtvama zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i izražava saučešće i solidarnost s porodicama žrtava.
Takođe, ova poslanička grupa, naglašava da bi "pravovremeno sprečavanje i efikasno kažnjavanje genocida i zločina protiv čovečnosti trebalo da bude među glavnim prioritetima Evropske unije".
U predlogu grupe liberala i demokrata u koju je Tanjug imao uvid, pozivaju se Savet, Komisija i države članice da učine sve što je u njihovoj moći da spreče da se "takva monstruozna dela" ikada više dogode u Evropi.
Uoči godišnjice tragedije Srebrenica-Potočari, liberali i demokrate u predlogu rezolucije pozivaju Savet i Komisiju da "ponove posvećenost EU evropskoj perspektivi svih zemalja Zapadnog Balkana i podršku procesu pristupanja i putem podsticanja jačanja regionalne saradnje.
5. Poslanička grupa Zeleni, u svom nacrtu rezolucije, navodi da odaje poštu "svim žrtvama genocida u Srebrenici i zločina tokom ratova u Bišoj Jugoslaviji", naglasivši da bi "pravovremeno sprečavanje i efikasno kažnjavanje genocida i zločina protiv čovečnosti trebalo da bude među glavnim prioritetima Evropske unije".
Zeleni pozivaju Savet, Komisiju i države članice da spreče da se ovakvi zločini ponove u Evropi i da istraže "da li su građani EU među onima koji su pomogli ili izvršili genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratne zločine na teritoriji Bosne i Hercegovine između 1992. i 1995.
Zeleni "pozivaju Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine da usvoji rezoluciju o genocidu u Srebrenici i pozdravljaju inicijativu Velike Britanije koja se tiče rezolucije UN o ovom pitanju".
Grupa, takođe, poziva sve građane Bosne i Hercegovine da "iskoriste 20. godišnjicu genocida u Srebrenici kao mogućnost za podsticanje pomirenja i saradnje, što su ključni preduslovi za sve zemlje regiona da napreduju na putu ka Evropi".
Zeleni navode da mirovne snage UN, UNPROFOR, nisu uspele da zaštite određene oblasti, kao i da su neke članice EU doprinele velikom broju apripadnika UNPROFOR-a, "zbog čega je trebalo i treba da preuzmu veliki deo odgovornosti".
Zeleni, takođe, uoči godišnjice Srebrenice, pozivaju EU da podrži pristupni proces zemalja Zapadnog Balkana.
Navodeći da je Dejtonski sporazum bio važan instrument koji je doprineo miru u regionu, Zeleni, međutim, naglašavaju da sada predstavlja izazov u konsolidovanju održivog političkog sistema u BiH.
"Svi građani moraju da preuzmu odgovornost, kako bi se postiglo novo ustavno rešenje i stvorila održiva država za sve; podsećamo i da su diplomate iz EU i države članice pomagale u nacrtu Dejtonskog ustava", navode Zeleni i dodaju da zbog toga treba da preuzmu posebnu odgovornost za reformisanje zemlje.
6. Evropska levica (GUE), odajući poštu žrtvama zločina, izjavljujući saučešće porodicama žrtvama, "ocenjuje da je masakr, koji se dogodio pre 20 godina u Srebrenici, ostaje otvorena rana u prošlosti regiona, te osuđuju nepotpunu istragu počinjenih zločina na svim stranama".
GUE zaključuju da su međunarodne snage pod mandatom UN odigrale tragičnu ulogu, pošto nisu uspele da spreče ratne zločine koje su počinjene u Srebrenici.
S tim u vezi GUE smatra da je neophodno razviti bolje mehanizme za prevenciju kriza.
GUE je pozvala na dalje istrage odgovornosti vojnih komandanata na svim stranama u konfliktu između bosanskih Srba i muslimana za period od 1992. —1995. u Srebrenici.
Poslanici levice podvlače da je kao važan korak ka pomirenju u regionu neophodno da se pred lice pravde izvedu odgovorni za zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Takođe poslanici uzimaju u obzir do sada preduzete napore i osuđuju nepotpunu istragu zločina počinjenih na svim stranama, uključujući slučaj Nasera Orića.
Poslanici naglašavaju da su, dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, bitni politički problemi ostali nerešeni, i ističu da je pod hitno neopgodna nova politička inicijativa za Bosnu i Hercegovinu, kao i da je potrebno da se napreduje od etnocentrističkog pristupa ka rešavanju problema i prevazilaženju razlika među etničkim zajednicama pronalaženjem miroljubivog, održivog, kao i trajnog rešenja koje može dobiti podršku svih naroda.
Isto tako oni ističu da je krajnje vreme "da se okonča strano prisustvo u BiH, te pozivaju političke elite u zemlji da preuzmu veću odgovornost za svoje postupke".
Poslanici levice izražavaju ozbiljnu zabrinutst zbog ekonomske i socijalne situacije, te podvlače da rešavanje ovih važnih pitanja predstavlja ključ za stabilan razvoj regiona.
Oni pozivaju vlade zemalja regiona i EU da priznaju da su ekonomski i socijalni razvoj glavni prioritet stanovnika regiona i da treba s tim u vezi delovati.
7. Evroskeptici u EP (EFDD) podvlače, u svom tekstu, da bi blagovremena prevencija i efektivno kažnjavanje genocida i zločina protiv čovečnosti treba da budu među glavnim prioritetima EU.
Oni su pozvalI Savet EU, Evropsku komisiju i članice da učine sve što im je u moći da se spreči da takva stravična dela mogu više ikada da se dogode u Evropi.
Takođe, ističu značaj politika pomirenja, te podvlače važnu ulogu verskih autoriteta, medija i obrazovnih sistema u ovom teškom procesu.
Istovremeno podsećaju na značaj mira i stabilnosti u regionu, te važnost jačanja regionalne saradnje.
