Tako je bilo i u utorak u Beču, gde su se sastali predstavnici Teherana i grupe „P5+1“.
Pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija — Francuska, Rusija, Kina, Velika Britanija, SAD — i Nemačka dve godine pregovaraju sa Iranom o postizanju sporazuma o kontroli iranskog nuklearnog programa. Grupa „5+1“ ne želi da Iran napravi atomsku bombu, a Iranci zauzvrat traže podizanje ekonomskih sankcija.
Sporazum se najavljuje kao istorijski. Do pomaka u pregovorima došlo je početkom godine kada su SAD odjednom odlučile da Iran više nije jedna od osovina zla već da bi mogao da bude koristan partner. To je razgnevilo Saudijsku Arabiju, istorijskog neprijatelja Teherana i glavnog saveznika Vašingtona u ovom delu sveta.
Amerikanci su poslednjih 30 godina vodili prljave ratove po svetu, a Saudijci su se u senci „Velikog satane“ bavili verskom indoktrinacijom otvarajući stotine radikalnih džamija širom sveta, što je dovelo do širenja radikalnog islama.
Sporazum sa Iranom bi promenio pravila igre. Saudijci su pokušali sve kako bi ga minirali. Smanjili su cenu barela nafte ne bi li uništili iransku ekonomiju, koja se zasniva na proizvodnji nafte i gasa i rešili da i oni prošire krug prijatelja na Francusku i Rusiju.
Francuski predsednik Fransoa Oland je pohitao u Rijad u maju da potpiše ugovore o naoružanju i nuklearnim centralama koje Pariz prodaje po svetu, a saudijski princ, zamenik prestolonaslednika Muhamed bin Salman, sredinom juna je otputovao na ekonomski forum u Petrogradu i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sa kojim je dogovorio nove investicije. Saudijska Arabija je tako postala najveći strani investitor u Rusiji, sa deset milijardi dolara koje će uložiti u ruske projekte.
Rusija ima značajne ugovore o saradnji sa Teheranom i igra značajnu ulogu u pregovorima oko nuklearnog programa. U Moskvi, međutim, postoji bojazan od povratka Irana na tržište nafte. Teheran planira da po skidanju sankcija udvostruči izvoz nafte u periodu od šest meseci, što će promeniti odnos snaga među velikim proizvođačima nafte.
Povratak Irana na međunarodnu scenu imaće i dalekosežne posledice na Bliskom istoku, gde je u jeku borba između šiita i sunita. SAD vide Teheran kao potencijalnog saveznika u borbi protiv Islamske države, što je dugo bila taktika Rusa u suprotstavljanju radikalnim sunitskim islamističkim pokretima.
U pregovorima koji se nastavljaju sve karte su još u igri. Od njihovog ishoda zavisiće budući odnos snaga na međunarodnoj sceni.
