Pregovaračkom „spektaklu“ sa Iranom, uz mnogobrojne pauze među činovima, aplauze i pohvale pojedinim učesnicima i potom odlazaka neuspešnih izvođača, koji traje gotovo deceniju, nazire se kraj.
Učesnici „Šestorke“ i Iran u Beču pokušavaju da ubede svetsku javnost da su sada pregovori zaista stigli do kraja, obećavajući da novih „činova“ neće biti, bar ne u narednih 10 godina, na koliko je predviđena većina ugovora u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
Barak Obama požuruje pregovarače: ako zakasni sa predavanjem ugovora Kongresu, zakonodavci odlaze na odmor i proces ratifikacije će se otegnuti. Ne sme se zaboraviti ni na većinsko prisustvo republikanaca na Kapitol hilu, koji smatraju da je ugovor između pregovarača i Irana zapravo lični projekat predsednika-demokrate.
Pojedini analitičari smatraju da je Obami hitno potreban bar jedan spoljnopolitički uspeh kako bi ušao u istoriju. Za sada, predsednik SAD nema čime da se pohvali.
U jeku pregovora u Beču, negodovao je premijer Izraela, Benjamin Netanjahu. Izraleskog šefa vlade brine ukidanje ekonomskih sankcija Islamskoj republici. Netanjahu smatra da se spremaju nepovoljni ugovori i da pregovarači čine prevelike ustupke Iranu. Bez obzira na svakodnevne vrlo oštre napade premijera Izraela, pregovarački proces se nastavlja. Na nekoliko detalja skreće pažnju stalni analitičar radija Sputnjik, Emad Abšenas:
„Stara iranska izreka glasi: ’sinovi Izraela ne prestaju da se bune‘, pa tako i gospodin Netanjahu nastavlja da koristi svaki trenutak i da se žali ’u prazno‘, zanemarujući objektivne okolnosti. U odnosu na aktive Irana, strah izaziva upravo pitanje ukidanja sankcija. Ako Zapad i Iran uspostave puno poverenje i budu ukinute sankcije, već za dva ili tri meseca Iran očekuje da će aktivi koji su ranije bili blokirani, ponovo biti vraćeni u državni trezor“, tvrdi Abšenas.
Ekspert podvlači da, bez obzira na dosadašnji uspešni tok pregovora, ipak ostaju neka pitanja koja tek čekaju svoje odgovore. On podseća da su države Zapada odlučile da je za podršku miru i bezbednosti u bliskoistočnom regionu neophodna aktivna saradnja sa Rusijom, Kinom i Iranom.
„Zato bi trebalo imati u vidu da se ministri inostranih poslova nisu sastali u Beču samo zbog rešavanja pitanja nuklearnog programa. Na tom forumu se obrađuju i važne regionalne teme, najpre pitanje zaštite od terorizma, koji se nažalost svakodnevno preliva u druge države, pa i u Evropu. Zato sve strane shvataju da je bez saradnje sa Iranom nemoguće stabilizovati situaciju u regionu i obezbediti mir i sigurnost“, podseća Abšenas.
Pred početak samita BRIKS-a, koji počinje 8. jula u Ufi, na završnu fazu bečkih pregovora došao je i ministar inostranih poslova Rusije, Sergej Lavrov. Ovako nešto ni kao mogućnost nije predviđeno. Šta će se desiti ako, kako kaže jedan od pregovarača, ne budu rešena „osetljiva pitanja“ u predviđenim rokovima. Šefovi diplomatije koji su se okupili u bečkom hotelu Koburg, nemaju odgovor.
