Grčki premijer Aleksis Cipras je u telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel dogovorio da će predstaviti nove grčke predloge za rešenje problema duga, a razgovarao je i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Da li će međunarodni kreditori Grčkoj ipak ponuditi ruku spasa i kompromis? Srpski i ruski ekonomisti imaju oprečne stavove po pitanju daljih poteza međunarodnih poverilaca u odnosu na Grčku.
Ekonomista Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, smatra da je grčka vlada, dobijanjem podrške naroda, ojačala kredibilitet i pregovaračku poziciju.
„Problemi ostaju i traže dobru volju obe strane da bi se našlo dugoročno održivo rešenje. Mislim da je najrealnija opcija da, uz mere štednje, delimično dođe do restrukturiranja grčkog duga i da poverioci prihvate realnost novonastale situacije“, kaže Grubišić za Sputnjik.
I Vladimir Olenčenko, viši naučni saradnik Centra evropskih studija na Institutu svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka, veruje da je pobedom Ciprasove politike na referendumu učinjen korak ka održavanju ravnopravnog dijaloga.
„Najverovatnije će se obe strane kretati ka kompromisu. Ne mislim da će ovde biti nekakvog, uslovno govoreći sukoba interesa, niti će Evropska komisija ili neke druge strukture pokušati da odbiju priznavanje rezultata referenduma. Nije0 samo volja Ciprasa ili Varufakisa bila pokazana nakon referenduma, već volja čitavog naroda. Ako se stavimo na mesto Evropske komisije i evrogrupe, situacija nije jednostavna — jer ispada kao da čitavo stanovništvo jedne zemlje greši, a mi smo u pravu“, smatra Olenčenko.
Sa druge strane, ekonomista Goran Nikolić za Sputnjik kaže da je premijer Cipras referendumom dobio političke poene u Grčkoj, ali je svoju zemlju udaljio od EU. Prema njegovom mišljenju, kreditori će ostati dosledni dosadašnjim stavovima i reagovaće sporo.
„Da bi međunarodni kreditori promenili ponudu Grcima, neophodna je politička odluka Bundestaga i još pet ili šest nacionalnih parlamenata da eventualno uđu u dalje pregovore o trećem paketu pomoći. Teško možemo očekivati bolju ponudu od one koju je vlada u Atini već dobila, jer je grčka ekonomija od januara u sve goroj poziciji. Otpis dugova je političko pitanje i teško da će biti na dnevnom redu“, kaže Nikolić.
Sličnog stava je i britanski stručnjak za međunarodna finansijska tržišta Patrik Jang. On smatra da je dalji progres u pregovorima praktično nemoguć jer je, kako kaže, MMF sebe saterao u ćošak, narušio sopstvena pravila i sada rizikuje da dođe do unutrašnjeg raskola.
„Rizik izlaska Grčke iz evrozone praktično iznosi 100 odsto. Teško je naći nekakav izlaz za Grčku i zadržati je u evrozoni, a zalihe novca u toj zemlji se troše. Kako bi isplatila plate, grčka vlada mora da izda sopstvene dužničke banknote i one će se na kraju pretvoriti u drahme. Čim neka druga valuta bude počela da cirkuliše u Grčkoj — smatrajte da je ona napustila evrozonu. Bugarski lev se već koristi na severu Grčke, jer je Grcima prijatnije da trguju sa tom novčanicom. To je predznak kraja evra“, smatra Jang.
Dok britanski stručnjak veruje da EU sada plaća ceh loše ekonomske politike koju je vodila u proteklih 15 godina i da sada pokušava da napravi čauru oko postojećih članica evrozone, srpski ekonomisti veruju da se grčki scenario, bar u narednih nekoliko godina, neće ponoviti u nekoj drugoj zemlji članici EU. Nikolić i Grubišić se slažu da nijedna zemlja, kao na primer Španija, Portugalija ili Italija, trenutno nemaju tolike probleme kao Grčka po pitanju sposobnosti da vraćaju dugove.
