Rezolucija o Srebrenici nema pravni značaj i u slučaju njenog usvajanja neće prouzrokovati specijalne pravne posledice, međutim, zbog nesrazmernog opterećenja isključivo jedne strane, što je u ovom slučaju srpska, ona može poslužiti kao dodatni podstrek za eventualno ukidanje svega što je garantovano Dejtonskim sporazumom, za Sputnjik kaže profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić.
Pored toga, smatra Škulić, ona bi svakako mogla da ima političko dejstvo, pogotovu unutar BiH, i indirektno može uticati na neka rezonovanja u pravnom smislu, odnosno, da se zahteva uvođenje nekih oblika kazni za negiranje pravnih kvalifikacija koje se koriste u toj rezoluciji, a tiču se zločina u Srebrenici.
Uprkos tome što rezolucija ne bi imala pravni značaj, ona bi svakako mogla da utiče i na proces pomirenja između zemalja koje su bile zahvaćene krvavim građanskim ratom, dodaje on.
„U predlogu rezolucije očigledno postoji nesrazmera vezana za ceo kontekst građanskog rata, gde se neravnomerno opterećuje samo jedna, odnosno srpska strana, a vrlo malo ukazuje na zločine drugih strana, što nije dobro za proces pomirenja koji bi trebalo da što pre doživi svoj bolji epilog“, zaključuje Škulić.
Naučni saradnik na Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelgard smatra da je cilj rezolucije da se stvore dodatni uslovi za ukidanje Republike Srpske. Taj dokument, za Sputnjik kaže Engelgard, trebalo bi da potvrdi tezu da je RS „genocidna tvorevina“.
On ističe da Engleska ovom rezolucijom želi da vrati sukobljene strane 20 godina unatrag, a da pritom jedna strana uživa stranu podršku, dok je druga pod velikim pritiskom. „To može da izazove napetost u BiH, i upravo zbog toga su rezolucije poput britanske dosta opasne“, zaključuje on.
Sa druge strane, naučni saradnik na Institutu za Evropu RAN Pavel Kandelj za Sputnjik kaže da Rezolucija o Srebrenici neće imati direktne posledice po Srbiju i RS. On smatra da je taj dokument pre svega instrument moralnog i političkog pritiska na te zemlje, imajući u vidu da se Srebrenica dogodila pre 20 godina i ne postoji razlog za ponovno pokretanje te teme.
„Srbija ne negira da je u Srebrenici počinjen ratni zločin, ali se protivi pojmu ’genocid‘. Pored toga, činjenice pokazuju da genocida nije bilo, samim tim bi bilo nepravedno da se Srbi optužuju za njega“, zaključuje Kandelj.
O tom pitanju oglasio se i premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da će britanska rezolucija o Srebrenici uticati na Srbiju i region bez obzira na ishod glasanja u Savetu bezbednosti UN, ali da će svaki pokušaj urušavanja Republike Srpske naići na otpor Srbije.
Premijer je naglasio da ako rezolucija ne bude izglasana, to bi bila dobra vest za Srbiju i region, ali ako bude izglasana to će biti teška vest i vlast će nastaviti da se bori da, kako je rekao, izgradi još mostova i fabrika kako bi ekonomski ojačala zemlju i na taj način u potpunosti pobedila. Srbija je, prema njegovim rečima, mala zemlja i nema prava da očekuje nešto od velikih sila, već samo od sebe, svoje vlade i naroda.