Želja svake političke partije je što veći uticaj na donošenje odluka u državi i, na koncu, osvajanje vlasti. Međutim, većinu stranaka i političara u Srbiji godinama prati manir da kad dođu na vlast zaborave da su bili opozicija i da će to opet biti. Iako ih praksa svako malo demantuje, taj manir ne menjaju.
I onda se desi — kao, na primer, juče u Skupštini Srbije, kada je premijer Aleksandar Vučić odgovarao na poslanička pitanja — da se poslanik opozicione Demokratske stranke Dragan Šutanovac pobuni.
„Pojavljivanje premijera Aleksandra Vučića i ministara je velika režija i farsa, jer zbog dugačkih odgovora premijera poslanicima DS-a opet neće biti omogućeno da mu postave suštinska pitanja“, rekao je Šutanovac.
„Vi ste pisali poslovnik, nismo mi. Predložiću poslanicima SNS-a da promene poslovnik i da povećaju vreme za postavljanje pitanja“, odgovorio je nešto kasnije premijer i dodao da ni poslanici SNS-a i SPS-a nisu došli na red.
A kakva bi to suštinska pitanja postavljali poslanici i da su došli na red?
Bilo je (poslaničkih) pitanja o poskupljenju struje, reformi javnog sektora, „Fijatu“, o datumu posete Preševu i Bujanovcu, o deficitu…
Poslanik je slobodan da po svojoj (ili volji partije kojoj pripada) postavlja pitanja za koja misli da su relevantna, važna, suštinska, pa čak uprošćavamo i pitanja o izboru boje kravate nekog člana vlade, ako misli da je to iz nekog razloga važno.
Tako je poslanik i predsednik Lige socijal-demokrata Vojvodine Nenad Čanak pitao premijera „šta je sa dugom Srbije prema Vojvodini“, ali i zašto je zabranjen lov na afričku grlicu čime je, prema Čanku, napravljena šteta Vojvodini, jer je 400 italijanskih lovaca želelo da dođe u lov i da za to plati.
Poslanici, međutim, juče od premijera nisu zatražili odgovor šta će biti sa britanskom rezolucijom o Srebrenici, ali ni o tome dokle su stigli pregovori Beograda i Prištine. Da li zbog toga što nisu stigli ili im ove teme nisu zanimljive, nije bilo nijednog pitanja.
Priliv novca u budžet republike i pokrajine, u ovom slučaju od italijanskih lovaca, bitan je pa taman došlo njih četvorica a ne, kako reče Čanak, njih 400. Svakako je važno i da ti lovci kontinuirano dolaze, a da bi to radili moraju da imaju šta da love.
Pravilnikom Ministarstva poljoprivrede o izmeni i dopuni Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači propisano je da se „radi zaštite i regulisanja brojnosti populacije grlice (streptopelia turtur), preduzima mera lovostaja ove zaštićene vrste divljači do 31. marta 2017. godine“.
Nenad Čanak, i sam lovac, najverovatnije veoma dobro zna za ovaj Pravilnik. Zašto je, onda, postavio baš ovo, a ne pitanje šta će biti sa sudbinom druge srpske pokrajine, da li će i sa kojim nadležnostima biti formirana Zajednica srpskih opština, hoće li biti formiran sud za zločine OVK…
Možda on stvarno, prema sopstvenoj tradiciji, brine i pita „šta je sa novcima“. Ili je ovaj stari vispreni šeret želeo da još jednom bude tema u medijima. Možda, čak, i da obesmisli čitavu debatu i postavljanje poslaničkih pitanja — i time nešto poruči.
No, najzad, o njegovim kao i o postavljenim i nepostavljenim pitanjima svih ostalih poslanika odlučivaće (njihovi) birači.
A vi, ako znate odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta, setite ga se kada sledeći put izađete na glasanje.
