Ovaj dobar poznavalac međunarodnih prilika konstatuje da Srbija nije član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali dodaje da tamo jeste Rusija sa pravom veta i njen pritisak na kreatore te rezolucije je veoma vidljiv.
Zbog svega toga Jovanović pretpostavlja će posle ove četvrte verzije rezolucije da dođu i peta i šesta — pod uslovom da je želja da se zaista približe stavovi jedne i druge strane.
„Bojim se da do toga neće doći, jer ne verujem da će britanska strana da odustane od svog glavnog cilja“, precizira Jovanović.
Prema njemu, najnovija verzija nacrta rezolucije predstavlja dalji iskorak britanske strane u pravcu ruske rezolucije i primedaba koje dolaze od strane srpske vlade. Taj iskorak je, dodaje on, vidljiv, ali nije dovoljan da stigne do očekivanja druge strane o tome šta bi i kako bi trebalo da izgleda finalna rezolucija.
Srebrenica kao paradigma genocida?
„Očigledno da se Britanija i oni koji su oko nje veoma čvrsto drže osnovnog stava da se Srebrenica učini paradigmom genocida u ovom trenutku i u budućnosti. Da se na taj način osigura trajno, da ne kažem večno trajanje tog masakra kao nešto što okrivljuje srpsku stranu“, jasan je Jovanović.
On dodaje da je sve politički motivisano, i nije samo izraz čovekoljublja koje bi bilo prirodno da postoji na svim stranama.
„To je insistiranje na stavovima koji su postojali još u vreme rata, a to je da je postojala jedna strana koja je kriva i druga koja je nedužna. Ta crno-bela slika teško da može da opstane, a još manje da posluži stvari poverenja, jačanju poverenja, mirnog razvitka i stabilnosti“, konstatuje Jovanović.
Rusija je potrebna Zapadu i van Balkana
Na pitanje šta je onda najverovatniji ishod čitavog procesa, ovaj diplomata kaže da ako bi Zapad praktično konstantno primoravao Rusiju da se posluži pravom veta, onda bi učinio sebi medveđu uslugu, jer je Rusija potrebna Zapadu za rešavanje mnogih drugih problema širom sveta, van Balkana i Ukrajine.
„Verujem da bi se u tom slučaju ili odustalo od svake rezolucije i sve se završilo saopštenjem, ili bi britanska strana pristala da očisti tu rezoluciju od svih primesa politike i da stvarno ona posluži svrsi. To je da se svi narodi u BiH zaista okrenu od te zajedničke teške prošlosti i da idu sa novim poverenjem u pravcu izgradnje odnosa koji će biti trajni i koji će osigurati njihov život od novih ekscesa kao što su bili oni od pre 15 i 20 godina“, zaključuje Jovanović.
