Ni posle nešto više od dve godine, od kad je 19. aprila 2013. u Briselu parafiran prvi sporazum između Beograda i Prištine, popularno nazvan Briselski sporazum, nije formirana Zajednica srpskih opština predviđena ovim sporazumom.
Zašto je i dve godine kasnije ZSO ponovo bila tema i na jučerašnjem nastavku razgovora Beograda i Prištine u Briselu? Zašto oni koji su privoleli Srbe i Albance da sednu za zajednički sto i koji na neki način predstavljaju garant Briselskog sporazuma, nisu upotrebili iste mehanizme da nateraju Prištinu da ispuni svoj deo sporazuma? Srbija je svoj deo ispunila nekoliko meseci posle parafiranja.
Smokvin list međunarodnog faktora
Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković kaže za Sputnjik da je Srbija ozbiljno shvatila nameru o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, ali da međunarodni faktor to nije tako doživeo. Za njih je ZSO trebalo da predstavlja samo smokvin list kojim bi se u srpskoj javnosti i političkim krugovima sakrilo povlačenje institucija Srbije sa teritorije Kosova i Metohije.
„Tako da pretpostavljam da nije bilo nikakve iskrene namere kod većine učesnika u ovom procesu osim, naravno, zvaničnog Beograda. Kod Albanaca se čak može reći da nije postojala nikakva namera da se Srbiji izađe u susret. Sada gledamo posledice svega. Niti međunarodni faktor, niti kosovski Albanci ne znaju šta će sa tom ZSO“, tvrdi Proroković.
Republika Srpska, Srpska Krajina ili?
Istorija rešavanja konflikata na prostoru bivše Jugoslavije beleži nekoliko primera sa kojima se možda mogu povući paralele kada je reč o rešenju za Zajednicu srpskih opština. Analitičari su u protekle dve godine poredili plan za ZSO sa Republikom Srpskom u okviru Bosne i Hercegovine. Da li se stvarno može povući paralela između budućeg rešenja za Sever Kosova, odnosno ZSO i Dejtonskog mirovnog sporazuma?
Ili je možda predloženo rešenje za Srbe sa Kosova sličnije onomadašnjem „Planu Z4“ (Zagreb 4) koji je predviđao široku autonomiju u okviru Hrvatske za Republiku Srpsku Krajinu? „Plan Z4“ nikad nije usvojen, niti je o njemu pregovarano. Samo godinu-dve posle ovog predloga rešenja, Srbi iz Hrvatske ne da nisu imali automiju, već su proterani u vojnim akcijama „Oluja“ i „Bljesak“.
Dušan Proroković podseća na različita tumačenja plana za ZSO. Jedno je tumačenje Albanaca da će ZSO biti na nivou nevladine organizacije, a tumačenje srpskih političara je da će ZSO biti kompaktna institucionalno teritorijalna celina.
Reintegrisanje srpske zajednice na KiM?
„U ovom trenutku ne bih to poredio ni sa ’Dejtonom‘, ni sa ’Planom Z4‘, pogotovu ne sa ’Dejtonom‘. Ako bi trebalo da pravimo paralele sa događajima iz bliže prošlosti, ovo je najbliže ’Erdutkom sporazumu‘, koji je koristio za, kako su to Hrvati govorili, reintegrisanje srpskog stanovništva u Istočnoj Slavoniji u pravni poredak Republike Hrvatske“, smatra Proroković.
Srbi sa Kosova i Metohije dve godine posle potpisivanja Briselskog sporazuma nisu dobili ništa. Ne postoji nikakva garancija, tvrdi Proroković, da će oni i u naredne dve godine dobiti bilo šta.
„Čini mi se da je to samo izgovor, jalov izgovor, kako bi se ostalo u tom kosovskom sistemu i kako bi se pred tim Srbima na Kosovu i Metohiji i pred širom javnošću našao izgovor za sve ovo što se čini“, zaključuje Proroković.
