NATO je ušao u fazu ekspanzije nakon širenja velikih razmera nakon raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta: od 1999. do 2009. godine Alijansi su pristupile skoro sve zemlje bivšeg istočnog bloka osim četiri republike bivše Jugoslavije (Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije), kao i tri baltičke republike. Poljska je izjavila da namerava da na varšavskom samitu NATO-a u julu 2016. godine pozove u Alijansu Makedoniju i Crnu Goru.
List „Komersant“ objavio je danas da bi Crna Gora mogla da se pridruži NATO-u do kraja godine. „Crna Gora je idealan kandidat“, rekao je izvor lista, dodajući da nijedna druga zemlja u skorije vreme nema realne šanse da se pridruži Alijansi.
„U ovom slučaju prevremeno članstvo Crne Gore, ako do njega dođe, biće samo potvrda aktivnosti NATO-a u širenju svog vojnog i političkog prisustva na teritoriji Istočne i Južne Evrope“, rekao je Puškov.
On smatra da se takvo ubrzanje može pripisati zajedničkoj strategiji unapređenja svog vojnog potencijala i vojne aktivnosti saveza.
„To vidimo po izjavama Stoltenberga, Sjedinjenih Država, da NATO preživljava period preporoda i oni ovu napetost žele maksimalno da iskoriste“, dodao je parlamentarac.
Prema njegovim rečima, u NATO-u sada dokazuju potrebu svog postojanja, „razduvavajući tezu o ruskoj pretnji, iako Evropi od Rusije ništa ne preti i nema nikakvih naznaka te pretnje“.
„Oni pokušavaju da iskoriste ukrajinsku krizu da NATO-u daju novi vetar u leđa, dodao je poslanik, naglasivši da to funkcioniše samo na nivou izjava rukovodstava NATO i na retoričkom nivou“.
