„Nakon okončanja hladnog rata, Nemačka i svi saveznici iz NATO-a preduzeli su velike napore da uvuku Rusiju u strateško partnerstvo. Otvorene su granice, povećala se trgovinska razmena, G7 je postala G8, Rusija je ušla u STO, bio je stvoren savet Rusija—NATO. Mi smo zaista pokušavali da uspostavimo saradnju sa Rusijom, s tim što je ona trebala da bude zasnovana na minimalnom uzajamnom uvažavanju. Širenje NATO nije predstavljao uvredljiv ispad sa naše strane. Odluke o stupanju u NATO donosile su same nezavisne demokratske zemlje. Upravo narodi Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije su hteli da stupe u NATO. Mi nismo mogli da ih odbijemo, samo zato što se nalaze u regionu koji Rusija smatra svojom sferom uticaja“, rekao je Stoltenberg.
„Samo ako budemo jedinstveni i jaki možemo sarađivati sa Rusijom i razvijati konstruktivne radne odnose. Mi treba da ostanemo jaki i u isto vreme otvoreni za dijalog sa Rusijom“, dodao je on.
Generalni sekretar Alijanse izrazio je žaljenje što evropske zemlje-članice, uključujući Nemačku, ne žure da povećavaju vojne budžete, što je u zajedničkom interesu.
„Radi se o solidarnosti i pravičnosti raspodele zajedničkog bremena rashoda. SAD troše 4 odsto BDP-a na odbranu, a zemlje Evrope — oko 1 odsto. To je nepravedna raspodela tereta“, izjavio je Stoltenberg.