Makedonija i makedonski organi umanjuju ljudska prava migranata, među kojima ima i izbeglica, odnosno posebno ranjivih kategorija, kaže za Sputnjik Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava. Potvrdu za ovakav stav on nalazi u izveštajima „Hjuman rajts voča“, „Amnesti inernešenela“ i Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija.
„U svim tim izveštajima pominju se različiti oblici brutalnosti makedonske policije koja se svodi na prebijanje, otimanje novca i drugo“, naglašava Kovačević.
Odnos stanovnika pojedinih makedonskih sela u graničnom pojasu sa Srbijom je takav da se teško može zamisliti.
„Pojavljuju se kriminalne grupe koje te ljude (izbeglice) pljačkaju. Pojavili su se i novinski članci da u pojedinim selima migrante otimaju i traže njihov otkup“, kaže Kovačević o odnosu stanovnika prema izbeglicama.
Prema njegovim rečima, ljudska prava migranata u Makedoniji krše se i u prihvatnom centru Gazibabe, bivšem zatvoru, koji je prenaseljen, pa su, samim tim, ljudi koji tamo borave izloženi nehumanom i ponižavajućem postupanju.
„Tu povredu utvrdili su makedonski ombudsman i makedonski Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, koji su dali preporuku da se smanji broj ljudi koji borave u tom centru i da im se omogući pristup u postupku azila“.
Prema Kovačevićevoj oceni, ljudima smeštenim u centru Gazibabe, onemogućeno je pravo na postupak za traženje azila.
„Onemogućavanje prava na postupak azila povlači lančano kršenje ljudskih prava. Ako se izbeglicama onemogući to pravo, oni bivaju tretirani kao nelegalni migranti, što znači da makedonski organi onda imaju osnov da te ljude vrate u Grčku“, ističe on.
Grčka nije sigurna zemlja za migrante i zabranjeno je vraćati ljude u Grčku, kaže Kovačević, pošto je Evropski sud za ljudska prava 2009. godine tako presudio u slučaju protiv Grčke i Belgije. Tom presudom, Evropski sud je ustanovio da su migranti u Grčkoj u generalno lošem položaju i da mogu biti izloženi nehumanom i ponižavajućem postupanju.
„Postoje i informacije da makedonski organi bez ikakve procedure vraćaju ljude koje zateknu da nezakonito ulaze iz Grčke u Makedoniju“, kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, vraćanje bez ikakve procedure povlači kršenje principa sadržanih u Konvenciji o ljudskim pravima koja zabranjuje kolektivno proterivanje.
Zemlje EU takođe krše ljudska prava izbeglica, kaže Kovačević.
„Kada Mađari hoće da podignu zid, to je jasna poruka tim ljudima da ne dolaze u Mađarsku da traže međunarodnu zaštitu. Mađarska i Grčka su zemlje EU prema kojima je, ili svojim trenutnim delovanjem ili relevantnim odlukama međunarodnih tela, jasno zauzet stav da se ljudska prava izbeglica ne poštuju“.
Svega nekoliko zemalja EU na odgovoran način pristupa pitanju izbeglica, kaže Kovačević i navodi Nemačku, skandinavske zemlje i zemlje Beneluksa, ali, kako kaže, ne postoji osećaj solidarnosti i podele odgovornosti.
