U zemlji poznatoj po striktnoj vladavini prava, činjenica da je Đorđe posle 22 godine proglašen tehnološkim viškom i da mu naknada od nadničenja nije dovoljna za prehranjivanje porodice, bila je dovoljna da se deca oduzmu roditeljima.
Tome je prethodio i incident koji je Joksimovićeva žena Jasmina napravila ispred bivše firme supruga, izrevoltirana teškim životnim okolnostima.
Smeštena je u psihijatrijsku ustanovu, a tri ćerke su oduzete sve dok Joksimovići ne uvedu vodu u kuću i ne poboljšaju životne uslove.
Sendvič i sok u Vladi
TRASA MARŠA ĐORĐA JOKSIMOVIĆA: Đorđe Joksimović će biti za petnaestak minuta u centru Kragujevca odakle kreće put za…
Posted by Anonymous Srbija on Saturday, June 20, 2015
Glava porodice Joksimović iz protesta i očaja po drugi put se odlučio da pešice pređe put od Kragujevca do Beograda. Od sutra će ponovo pokušati da dopre do Vlade i Centra za brigu o deci u čijoj je nadležnosti sada njegov slučaj.
Od kako je dospeo u žižu javnosti, ocu petogodišnje Marije, trogodišnje Lare i dvadesetomesečne Bebe javljaju se ljudi i iz zemlje i inostranstva da pomognu. Đorđe je u međuvremenu uspeo da uvede vodu, renovira kupatilo i podove, opremi dečju sobu, čak mu je obećan i posao.
Ipak, deca su i dalje u hraniteljskoj porodici u Topoli.
Kada je u maju mesecu prepešačio 140 kilometara od Kragujevca do Beograda, primili su ga u Vladi Srbije, u kabinetu ministra za rad i socijalna pitanja dobio je sendvič i sok, a kada se vratio u Kragujevac saznao je da je protiv njega podneta krivična prijava jer je četiri dana u hodniku Centra za socijalni rad štrajkovao glađu i „ometao njihov rad“.
Savetnik Krle i ljudska prava
Doktor Krle ne odustaje. I dalje smatra da roditeljima treba oduzeti decu zbog siromaštva, jer su oni dužni da ih izdrž…
Posted by Anonymous Srbija on Friday, June 19, 2015
I dok Đorđa Joksimovića podržava deo javnosti, nisu izostale ni suprotne reakcije. Tako je bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Nebojša Krstić komentarišući ovaj slučaj izrekao da je „Nemaština oblik nasilja prema deci“.
U državi u kojoj prema poslednjim statistikama svaki četvrti građanin živi na ivici siromaštva, gde je stopa siromaštva najveća u Evropi, u kojoj nemaština uglavnom nije posledica nemarnosti ili lenjosti već opštih društvenih prilika, da li je rešenje oduzimanje dece i dodeljivanje hraniteljskim porodicama koje za to dobijaju naknadu, zdravstveno i socijalno osiguranje?!
Zakon, naime, predviđa da hraniteljskoj porodici za izdržavanje deteta pripada 52 odsto od prosečne zarade u Srbiji (prosečna zarada iznosi 45.605 dinara), plus naknada za rad hranitelja 32,5 odsto od prosečne zarade, odnosno 7.600 dinara po detetu koje je u hraniteljskoj porodici.
Predviđene su i brojne subvencije i olakšice, naknada za nabavku školske opreme, stipendije, naknada za troškove odmora i rekreacije, nabavku obuće i odeće, pravo na plaćeno odsustvo sa rada hranitelja za prihvatanje smeštaja deteta uzrasta do pet godina…
Jesu li hranitelji „jednakiji“ od roditelja
Smisao postojanja instituta hraniteljskih porodica nije nimalo sporan kada o deci zaista nema ko da brine, kada su roditelji narkomani, alkoholičari ili fizički i psihički zlostavljaju decu.
Kada je s druge strane samo siromaštvo uzrok loših uslova života, država bi morala da nađe adekvatniji način da pomogne porodicama da ostanu na okupu.
Zbog čega se ne izmene propisi i novac umesto hraniteljskoj porodici bude dat biološkoj, koja od države dobija simboličnu naknadu za dečji dodatak i socijalnu pomoć. Zašto izostaje aktivna pomoć u nalaženju posla za roditelje koji sami ne mogu da ga pronađu?
Da li će zaista deca biti srećnija, da li će im se osmeh vratiti na lice ako budu imala obilnije obroke, nosila firmiranu garderobu i uživala u samoći opremljenih soba daleko od svojih roditelja, braće i sestara?
Deca nemaju pravo na izbor, a siromašnim roditeljima u Srbiji jedino preostaje da se ljubavlju i verom bore za svoje potomstvo jer ne postoji zakon koji može da zabrani njihovu ljubav.
