Za Srbiju je bolje da Rezolucija o Srebrenici ne bude usvojena u Savetu bezbednosti, čak ni kao neobavezujući dokument, jer iako neće imati neposredne pravne posledice, biće to dokument na koji će kasnije moći da se pozivaju u međunarodnim organizacijama kao na autoritativno mišljenje, upozorava ugledni ruski stručnjak za međunarodno pravo i pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Anatolij Kapustin.
U razgovoru za Sputnjik Kapustin, zamenik direktora Instituta za zakonodavstvo i komparativno pravo pri Vladi Rusije, objašnjava da Srbija može istovremeno i da se obrati Rusiji da joj pomogne u Savetu bezbednosti i da se obrati Savetu bezbednosti da je uključe u spisak pozvanih na sednicu radi učešća u glasanju.
Da bi Rusija eventualno u SB UN uložila veto na rezoluciju o Srebrenici, da li Srbija treba prvo da se obrati sa takvom molbom Rusiji?
— Ne, to nije obavezno. Specifičnost glasanja u Savetu bezbednosti sastoji se u sledećem: prema Statutu i pravilima procedure Saveta glasanje sa korišćenjem prava veta počinje kad se postavlja pitanje u vezi sa poglavljem 7, tj. o prinudnim merama, bilo privremenim ili drugim, u tom slučaju glasanje je obavezno sa korišćenjem prava veta. Ako članovi Saveta imaju sumnje da se pitanje ne odnosi na poglavlje 7, nego recimo na šesto, o mirovnim sredstvima, onda se glasa prostim prebrojavanjem glasova, bez prava veta. Treća situacije je kad ima sumnji i kad se ne zna na koje poglavlje se tačno odnosi, tada sam Savet glasanjem odlučuje — ali uzimajući u obzir pravo veta — o tome da li će se koristiti procedura kvalifikovane većine ili proste većine.
Kako taj predlog (Britanije) pominje genocid koji je međunarodni zločin i potpada, reklo bi se, pod 7. poglavlje, tu bi pravo veta trebalo da bude obavezno. Ali kako imamo posla s Englezima koji shvataju da će, ako iznosu predlog, Rusija biti protiv, najverovatnije će oni to da usvajaju u vidu nekakvog neobavezujućeg dokumenta, preporuke, deklaracije da se ne bi koristilo pravo veta, nego da bi se progurala stvar prostom većinom. Ta proceduralna finesa će sada biti odlučujuća, biće osnovni momenat koji će odrediti rezoluciju. Sve zavisi od toga ko je sada predsedavajući Saveta. Ako predsedavajući pođe na povocu Britanije, onda on može da odluči kako će da postavi pitanje na dnevni red. Ako ga postave kao neobavezujući dokument, onda će ga usvojiti prostom većinom, a Rusija i druge države će samo moći da glasaju protiv. To neće uticati na donošenje odluke. Ako se to postavi kao važno pitanje, pošto se može ticati nekog dela 7. poglavlja, kao međunarodni zločin (iako to tamo nije precizno napisano, ali u principu, kao ozbiljno pitanje, spada u to poglavlje), onda će se koristiti pravo veta stalnih članica, u koje spada i Rusija.
Ako bi se Srbija ipak obratila Rusiji da joj pomogne u Savetu bezbednosti, može li Rusija uticati da format te rezolucije bude takav da ona može da uloži veto?
— Da, naravno, Rusija može sprovesti konsultacije sa članicama Saveta i predsedavajućim do sprovođenja glasanja, čak i pre iznošenja na dnevni red. Ako to pitanje još nije stavljeno na dnevni red, onda ruska delegacija, ako joj se, naravno, obrate diplomatskim kanalima, može taj problem da reši putem konsultacija.
Pred Srbijom su dve mogućnosti — ili će se ona obratiti Rusiji da uloži veto, ili će pokušati sama da to reši kroz konsultacije…
— Jedno drugo ne isključuje. Može i da se obrati Rusiji i da se obrati pismom Savetu bezbednosti da je uključe u spisak pozvanih radi učešća u glasanju, jer to zadire u interese države.
Kakve posledice mogu biti ukoliko Rezolucija, čak i kao neobavezujući dokument, bude usvojena u ovom vidu, kako predlaže Britanija? Da li bi ona imala neke pravne posledice po Srbiju, ili samo moralne?
— Pitanje je s jedne strane prosto, jer je sasvim očigledno da preporuka ne može imati pravne posledice, ali je s druge strane složeno. Zato što zatim nema prepreka da se kasnije pozivate na takav neobavezujući dokument, deklaraciju, u raznim međunarodnim organizacijama, na Generalnoj skupštini, da biste optuživali, potvrđivali. I čak i u Međunarodnom sudu se mogu ponekad prihvatati takvi indirektni dokazi. Zato sam čvrsto ubeđen da nikakve neposredne pravne posledice to neće imati, a komplikovano je reći da li će se one u budućnosti negde pojaviti. Možda će se na međunarodnim konferencijama reći — eto, Savet bezbednosti je ipak ukazao. Da, to nije pravna norma, ali je ipak veoma autoritativno mišljenje, ali je neki stav, makar i politički, ali takav koji je izneo veoma autoritativan organ, makar i samo većinom glasova.
Zato svakako nije poželjno da rezolucija bude doneta. Ako neko, Velika Britanija, hoće da kaže nešto na tu temu — neka kaže, ali pokušavati da u to uključiš Savet bezbednosti, osim političke destabilizacije u balkanskom regionu, može imati i negativne posledice, u smislu stvaranja svakojakih prepreka i komplikacija, poput nekakvih sudskih zahteva za odštetu i slično. Bolje da ne bude Rezolucije.
Može li Rezolucija imati i šire, globalne posledice, u smislu da ako se nekome ne sviđa ponašanje neke zemlje može da se posluži sličnom metodom?
— Može. Karakter presedana se ne može isključiti. Na to posebno treba staviti akcenat da bi znale i druge članice Saveta bezbednosti, pa i stalne članice, da i za njih, u drugim okolnostima, u potpuno drukčijim pitanjima — ne mora to biti genocid, mogu biti daleko manje ozbiljne optužbe — mogu tu polugu uvek koristiti za politički pritisak.
