Kakvu ulogu će igrati Razvojna banka BRIKS-a?
— Države članice BRIKS-a stvaraju razvojnu banku kao još jedan kanal finansiranja projekata održivog razvoja i infrastrukturnih objekata u zemljama u razvoju. Prema statutu, bilo koja država, uključujući i razvijene, može da postane član banke BRIKS-a. Iako je banka otvorena za druge zemlje, kredit mogu da dobiju samo države u razvoju.
Mediji su pisali da je investiranje sopstvenih sredstava uslov za učlanjivanje u banku. Koliko je to tačno?
— Za razliku od modela Azijske banke za investicije u infrastrukturi (ABII), banka BRIKS je pre svega namenjena državama-članicama, što je predviđeno sporazumom koji je potpisan u julu 2014. godine na samitu BRIKS-a u mestu Fortaleze. ABII je odmah nakon stvaranja omogućila drugim državama da postanu članovi banke, uključujući i one koje se ne nalaze u Aziji. Ali ABII i Razvojna banka BRIKS imaju mnogo sličnosti. One su zainteresovane da se njima pridruže druge zemlje. Tačno je da bi država-kandidat trebalo finansijski da učestvuje u realizaciji projekta. Što se tiče uslova i količine novca, to je pitanje pregovora unutar BRIKS-a, koje će se od sledeće godine rešavati posebno sa svakom državom koja želi da učestvuje u radu banke.
Na kojim još projektima radite kao potpredsednik banke?
— Sada se formira takozvana privremena administracija, a nju čine predsednik kojeg je postavila Indija i četiri potpredesnika, koje su postavile ostale članice BRIKS-a. Od jula oni će početi sa radom u Šangaju. Njihov zadatak je da prouče sve detalje i pripreme banku za rad. Uzimamo u obzir iskustava drugih finansijskih institucija, poput Evropske banke za obnovu i razvoj. Ideja je u tome da banka bude u potpunosti spremna da funkcioniše od prvog dana rada. Sve države prave korake u tom pravcu. Trebalo bi da parlamenti država-članica BRIKS-a do kraja jula ratifikuju odgovarajuće sporazume.
Prihvatajući funkciju jednog od potpredsednika banke, morate da napustite MMF. u kojem ste predstavljali Brazil i još desetak država.
— Više od osam godina sam radio u MMF-u. Generalno, to je bilo pozitivno iskustvo. Ali nije bilo lako, zato što se Vašington odlučno protivi promenama. U tom smislu ekonomska kriza 2008. godine je mnogo pomogla, jer je poljuljala samopouzdanje Evropljana i Amerikanaca koji su imali vodeću ulogu u organizaciji. Ali, usledilo je razočaranje zbog nedostatka napretka u reformama unutar MMF-a. Iako države članice BRIKS-a cene MMF i Svetsku banku, nije slučajno što smo odlučili da stvorimo nove institucije, poput Razvojne banke i Fonda rezervnih valuta. Ništa strašno se ne bi desilo ako bi MMF i Svetska banka pokazali veću prilagodljivost novim izazovima 21. veka. Ali time što stvaramo institucije, ne radimo protiv bilo koga. Naprotiv, institucije BRIKS-a su otvorene za saradnju i čak zajedničko delovanje sa već postojećim strukturama, ukoliko to odgovara našim interesima.
