Planirana poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Americi na poziv potpredsednika SAD Džozefa Bajdena ipak će se održati, bez obzira na smrt Bajdenovog sina. Umesto prvobitno planiranih pet, trajaće tri dana. Premijer Srbije će u SAD otići u utorak, a ne u ponedeljak, kako je prvobitno bilo najavljeno.
Premijer je istakao da je poseta veoma važna za Srbiju i veruje da Vašington može da pomogne Srbiji u ubrzanju evrointegracija. Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi vidi posetu kao odraz snažnih i sve jačih veza dveju država.
Zvanično, na stolu će se naći pre svega ekonomske teme. Na to ukazuje i niz najavljenih sastanka sa predstavnicima ogromnog broja američkih kompanija — „Dženeral elektrika“, „Friporta“, KKR-a, NCR-a i svih kompanija koje su već ulagale ili planiraju da ulažu u Srbiju, a koje je sam premijer najavio. Ono o čemu se javno ne priča jeste agenda političkih tema, kojih će bez sumnje biti na pretek.
Ruski tabor
Šta Vučić očekuje od Amerike, a šta bi Amerika mogla da traži od Srbije, pitanje je na koje su pokušali da daju odgovor sagovornici Sputnjika, spoljnopolitički komentatori i poznavaoci prilika u američko-srpskim odnosima Obrad Kesić i Milan Mišić.
Mišić akcenat američkog interesovanja u razgovoru sa Srbijom stavlja na dva aspekta: poziciju Srbije u novom geopolitičkom kontekstu zapadnog sukoba sa Rusijom i bilans primene Briselskog sporazuma. On očekuje da će teme biti i istrage oko paljenja američke ambasade 2008, posle proglašenja nezavisnog Kosova i ubistvo braće Bitići, američkih državljana.
„U geopolitičkom kontekstu zbivanja u Ukrajini, povećavao se i pritisak na Srbiju da se pridržava spoljne politike EU. Amerika hoće da vidi gde smo. Izjave srpskog premijera govore da je EU naš strateški cilj, a Vučić je još tokom svoje prve posete Americi, 2010. godine, rekao da Srbija svoj strateški cilj ne može da ostvari bez Amerike. Svakako će se na stolu naći i Kosovo, ali verujem da će američka pažnja ka Srbiji biti usmerena na to da Srbija ne pređe u 'ruski tabor', to jest, da ne poraste uticaj Rusije u Srbiji“, navodi Mišić, podsećajući u tom kontekstu na učešće srpske vojske na paradi u Moskvi, Putinov dolazak u Beograd na našu paradu i odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji.
Vašingtonu Beograd draži od Prištine
Obrad Kesić, za razliku od Mišića, ne smatra da će dobri odnosi Srbije i Rusije biti u žiži Vučićevih domaćina, budući da je utisak da i Vašington želi da omekša svoj stav prema Rusiji.
„Postoje indicije da američka administracija želi da popravi odnos i da spusti tenzije sa Rusijom“, kaže Kesić.
On očekuje da će Kosovo i proces normalizacije odnosa, odnosno primena Briselskog sporazuma, kao i Zajednica srpskih opština, kao najveća kočnice u tom procesu, biti teme o kojima će se dosta pričati.
„Američka strana će prvo videti da li to može da se reši na način gde bi Srbija ustupila neke od očekivanih nadležnosti ili ovlašćenja, a da zauzvrat Albanci prihvate veće nadležnosti nego što su do sada bili spremni da to urade u vezi sa ZSO. A one su do sada — nula“, kaže Kesić, uz napomenu da „mada zvuči neverovatno, u Vašingtonu postoje trenutno veće simpatije prema Beogradu nego prema Prištini“.
Evrointegracije
Govoreći o tome koliko bi Vašington mogao da pomogne Srbiji u napretku u otvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU, Kesić kaže da tu situacija između Vašingtona i Brisela nije baš najjasnija.
„Nisam siguran da postoji saglasnost između njih o daljem proširivanju EU. U Vašingtonu su više zagrejani za tu ideju i više voljni da vide to proširenje što brže, dok u EU postoji ozbiljno kočenje i trenutno se među ključnim zemljama EU ne vidi neka namera da se taj proces ubrza i odblokira. Ne samo po pitanju Srbije, nego za sve zemlje-kandidate“, smatra Kesić.
Mišić opet veruje da Amerika može da pomogne time što će da lobira kod Nemačke na putu Srbije ka EU.
„Međutim, i da se taj proces otvori, to ne daje garancije da će ići brzo, jer Turska je 1999. otvorila poglavlja, ali nema napretka u približavanju“, podseća on, uz komentar da bi u političkom smislu otvaranje poglavlja imalo simbolički značaj, ali, kako kaže, sve zavisi od vrenja unutar EU, s obzirom na to da može da se desi da Velika Britanija napusti Uniju.
Amerikance ne interesuje „Velika Albanija“
Uprkos, kako se čini, neizvesnim rezultatima ove posete, Kesić smatra da je ona svakako dobrodošla jer, kako kaže, taj nivo razgovora govori da postoji, sa američke strane gledano, poverenje u zemlju i političara kog su pozvali.
On ne sumnja da će Vučić svakako biti pohvaljen zbog posete Tirani, ali ne misli da bi tema „Velike Albanije“ mogla da bude interesantna za Amerikance, osim ako je sam Vučić ne pomene.
Vučić će se sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom sastati u sredu, a planirano je da se sretne i sa senatorom Džonom Mekejnom, moguće i sa pomoćnicom američkog državnog sekretara Viktorijom Nuland.
Premijer Srbije je posle potpisivanja Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između vlada Srbije i SAD u petak u Beogradu rekao i da će poseta biti veoma naporna, ali da se nada da će biti i uspešna. Vučić je dodao da će imati izlaganje i na Univerzitetu Džon Hopkins, što je, kako je naveo, za njega i za Vladu Srbije velika čast.
