Premijeri Albanije i Srbije, Edi Rama i Aleksandar Vučić, uoči Vučićeve poste Tirani pokušavaju da koliko-toliko smire strasti.
Edi Rama, koji je do sada koristio svaku priliku da na ovaj ili onaj način progovori o „Velikoj Albaniji“, ovaj put kaže da Albanija želi da poboljša saradnju sa Srbijom, kao i da dve zemlje zajednički napreduju ka Evropskoj uniji.
Vučić je uzvratio gotovo istom merom, ističući da tamo ide da gradi dobre odnose „zato što Srbija ima jasnu i dobru politiku i što je prepoznata kao stub stabilnosti“.
Slabe šanse za provokacije
S obzirom da je ovo prva poseta srpskog premijera Tirani, glavno pitanje koje se postavlja je — pitanje bezbednosti. I dok mediji spekulišu da Albanci spremaju niz provokacija kao dobrodošlicu srpskom premijeru, Idro Seferi, dopisnik iz Beograda televizije „Top čenel“ iz Tirane, za Sputnjik kaže da i u Albaniji svakako postoje ljudi koji su i protiv posete Vučića, kao što su postojali i u Beogradu oni koji su bili protiv posete Rame.
„Svugde ima ljudi koji imaju svoje interese i sebi daju veći značaj nego što zapravo imaju. Sigurno će biti nekih koji su protiv Vučićeve posete, ali mislim da se to uopšte neće primetiti, zato što je događaj dobro pripremljen“, kaže Seferi i napominje da se paralelno odvija i međunarodna konferencija na kojoj će učestvovati Vučić, što po njegovoj proceni, umanjuje šanse za bilo kakve provokacije.
„U Albaniji su ljudi zainteresovani za Vučićevu posetu, više nego u Srbiji, čak i mediji mnogo više o tome i pišu, tako da mislim da će sve proći bez problema“, smatra Seferi.
On kaže da može da se desi da će neke marginalizovane grupe da reaguju saopštenjima ili protestima, ali da ne veruje da će se desiti nešto veće od toga.
„S obzirom da je ovo prva poseta može se očekivati da se dese i takve stvari. I u Beogradu je bilo nekoliko ljudi koji su protestovali tokom posete Rame, ali mislim da je to nevažno u odnosu na značaj koji ima ova poseta“, napominje Seferi.
Tema razgovora — Kosovo
Savetnik albanskog premijera Škeljzen Malići napomenuo je da u Albaniji postoje političke snage koje nisu pod kontrolom države i koje bi mogle da protestuju zbog dolaska srpskog premijera Aleksandra Vučića 27. maja u Tiranu.
Malići je dodao da više pažnje treba usmeriti na želju da se međudržavni odnosi poprave i uđu u normalne tokove
„Iako postoji otpor u oba društva, potrebno je uspostaviti bolju saradnju Albanije i Srbije. Više od istorijske simbolike susreta premijera Aleksandra Vučića i Edija Rame, ohrabruje želja da se međudržavni odnosi poprave i uđu u normalne tokove“, ocenio je, između ostalog, Malići u emisiji „Razgovor“ na RTK 2.
Malići kaže da Srbija oko Kosova ima svoj stav i da će se o tome verovatno razgovarati kad Vučić poseti Tiranu.
„Ali najvažnije je da se uspostave bolji biletaralni odnosi i da se uspostavi bolja saradnja na više nivoa, što je zahtev i EU i drugih međunarodnih institucija“, dodao je on.
Razmena od sto miliona evra
Komentarišući posetu srpskog premijera Tirani, Seferi kaže da je žalosno što do posete jednog tako visokog zvaničnika iz Srbije dolazi tek posle toliko godina.
„To je samo pokazatelj dosadašnjih loših odnosa, i podsećanje na dosadašnju lošu prošlost. Zato bi te posete zvaničnika trebalo da budu češće iz prostog razloga što ovaj region sarađuje u svakom smislu, od sporta do ekonomije“, kaže Seferi.
On napominje da je javnosti malo poznata činjenica da između Albanije i Srbije postoji ekonomska razmena na godišnjem nivou koja prevazilazi sto miliona evra. Seferi dodaje i da bi trebalo institucionalno podržati takve kontakte.
„Ako poseta prođe u dobrom smislu, ona bi trebalo da bude završetak onoga što je dugo trajalo a počinje od posete Edija Rame Beogradu. Posetom premijera Vučića Albaniji prelazimo na konkretne stvari — ekonomske projekte“, ističe Seferi.
Prema rečima portparola albanske vlade, još uvek se čeka da protokol premijera Srbije potvrdi njegove susrete i sa drugim albanskim zvaničnicima kao što su predsednik države, predsednik skupštine ili gradonačelnik Tirane.
Drugog dana posete Tirani premijer Srbije će učestvovati na prvom zasedanju Bečkog ekonomskog foruma najavljenog za 28. maj.
