Nafta čini oko 80 odsto izvoznog profita i više od 50 odsto priliva u budžet Irana.
Države EU uvozile su do 40 odsto iranske nafte koja je osiguravala 20-25 odsto potreba EU. Isporuke su vršene morem, pretežno u Italiju, Španiju i Grčku.
Zabrinutost vodećih proizvođača
Međunarodne naftne sankcije 2012. godine protiv Irana dovele su do smanjenja izvoza — do najnižeg nivoa od 1986. godine. Prihodi Irana od isporuka nafte u inostranstvo tokom 2012. godine pali su sa 95 do 69 milijardi dolara, a od 2012. godine Iran je zbog naftnih sancija godišnje ostajao uskraćen za 35-50 milijardi dolara.
Nagli porast proizvodnje nafte u Iranu i označena perspektiva povratka Islamske Republike na globalno naftno tržište ne mogu da ne izazovu zabrinutost velikih naftnih lidera kao što su Saudijska Arabija ili čak SAD.
Koliko pojava Irana na globalnom naftnom tržištu može da izmeni njegovu strukturu? Nezavisni iranski ekonomista iz Londona Manučehr Takin podseća da ponuda nafte na svetskom tržištu premašuje potražnju. Cene nafte su pale.
„Samo za poslednjih mesec dana zabeležen je lagani rast od pet-šest dolara. U tim uslovima, ako na tržište bude stizalo recimo oko milion barela iranske nafte dnevno, to će značajno oboriti cene. Ipak, učesnici pregovora o iranskom nuklearnom programu su usmereni na potpisivanje sporazuma sa Iranom i ukidanje sankcija. Čim sporazum bude potpisan, već sama ova novost može da poljulja cene nafte", objašnjava Takin.
Trka za kinesko tržište
Iran se više puta oglašavao da planira da dostigne nivo izvoza pre sankcija. Takvi planovi će omogućiti Iranu da bitno istisne sadašnje faktore na naftnom tržištu.
Pošto će obim isporuka nafte koji planira omogućiti Islamskoj Republici da se popne za nekoliko pozicija naviše, strani eksperti smatraju da će zauzeti četvrto mesto među najvećim svetskim izvoznicima nafte. To ne može da ne brine druge zemlje-izvoznice.
Manučehr Takin podseća da konkurencija uvek postoji i da taj faktor nikada neće nestati.
„Čak članovi OPEK-a, bez obzira na to što tesno sarađuju između sebe, savetuju se, istupaju u zaštitu cena nafte ili usaglašavaju zajedničku politiku. U stvari, konkurenti su jedni za druge. Na primer, svi žele da isporučuju naftu tako velikom potrošaču kao što je Kina. Ni Iran nije izuzetak. Ako sankcije budu ukinute, konkurencija će postati mnogo oštrija, ali to neće narušiti balans na tržištu u celini“, smatra Takin.
