Politička drama u Skoplju: Profitiraju Albanci?

Po spletu političkih ujudurmi i scenarijima koji su u Makedoniji trenutno na snazi sve pomalo podseća na već viđeno na ovim prostorima. Sve ono što je do sada treslo državu po državu na Balkanu utisak je da se slilo u ovu zemlju.

Od albanskih scenarija na Kosovu, preko beogradske 2000. godine i rušenja Miloševića, pa do političkog „klackanja“, to jest, balansiranja u Bosni, odnosno, Republici Srpskoj. Dakle, kao da je neko stavio pred sebe planove svega do sada viđenog, povadio po delić iz svakog događaja, i izmontirao u jedan novi scenario prilagođen Makedoniji.

Politička prepucavanja koja već mesecima traju između, reklo bi se, dva zvanično ključna igrača na političkoj sceni, makedonskog premijera i čelnika vladajuće VMRO-DPMRNE Nikole Gruevskog i opozicionog lidera Zorana Zaeva koji predvodi najveću partiju SDSM, koja ne participira u vlasti, u ovim danima raspliće se (ili zapliće) na ulicama Skoplja.

Dok su pristalice Zaeva — koji je na prethodnim parlamentarnim izborima dobio dovoljno glasova da uđe u parlament, ali je to odbio jer se, nezvanično, on i Gruevski nisu složili oko toga ko će biti premijer, a zvanično zato što Zaev nije želeo da učestvuje u „izbornoj krađi“ — juče održale miting tražeći ostavku Gruevskog, pristalice lidera VMRO-DPMNE večeras planiraju da na ulice glavnog grada Makedonije izvedu pobornike svoje politike.

Uvertira u ovu političku sapunicu počela je nekoliko meseci ranije, kada je Zaev počeo u javnost da iznosi takozvane „bombe istine“, audio-snimke i dokumenta državnih funkcionera, do kojih je došao na još uvek nepoznat način, a koja obiluju neformalanim razgovorima visokih funkcionera iz vlade Gruevskog o svačemu; od malverazacija, preko pregovora o državnim pitanjima ispod žita sa akterima drugih država, pa do zloupotrebe bezbednosnih snaga. Kec u rukavu Zaev je ostavio za finiš.

Iz audio-priloga sa snimkom razgovora dvojice bezbednjaka proizilazi da su razmatrali da li da izazovu nemire sa Albancima kako bi skrenuli pažnju javnosti sa drugih stvari oko kojih ih pritiska Zapad. Naravno, pre nego što je ovo poslednje objavljeno, u Kumanovu se dogodio teroristički napad.

U međuvremenu, Gruevski i Zaev su stali zajedno pred kamere i osudili napade i, prema rečima Zaeva, dogovrili bar jedan zajednički cilj — evrointegracije. Doduše, to nije sprečilo Zaeva da održi miting, a ni prethodno ambasadore zapadnih zemalja u Makedoniji da Gruevskom natrljaju nos, ali ni potpredsednika Evropskog parlamenta da od njega javno zatraži ostavku. S druge strane, ni Gruevski nije sedeo skrštenih ruku, nazivajući Zaeva marionetom u rukama ključnih igrača Zapada, pre svega Amerike.

Ono što se u Skoplju ovih dana često pominje, jeste izreka „gledajmo istini u lice“. Istina, zna se, uvek ima dva kraja, pa tako ako se uzmu u obzir reči samog Zaeva izrečene novinarima sinoć kasno, tokom obilaska svojih pristalica koji kampuju pred vladom Makedonije, da on neće biti sledeći premijer Makedonije, logično je pitati ko će biti.

Ako je verovati spekulacijama koje kruže kuloarima političkog establišmenta u Skoplju, a koje je nemoguće potvrditi, nije isključeno da kad dođe do novih izbora u ovoj državi premijersko mesto bude ponuđeno — Albancu. Da li je na tragu tih spekulacija i činjenica da je na mitingu opozicije zabeležena podrška 113. Kosovske brigade „Ismet Jašari“, da je Zaev viđen sa ljudima koji su na neki način povezani sa tom brigadom, inače bliskom ljudima koji su učestvovali u napadu u Kumanovu, da su se čula skandiranja „UČK, UČK“ i videle zastave „Velike Albanije“.

Naime, sve su glasnije priče da Ohridski sporazum, koji je posle sukoba u Makedoniji 2001. godine potpisan između Albanca i Makedonaca kao akt primirja po kome 20 odsto Albanaca u Makedoniji uživa bezmalo sva prava kao da nisu manjina u državi — više nije dovoljan. Autonomija ili Republika severna Makedonija, sve češće se pominju kao želje Albanaca koje bi buduća vlada mogla da im ponudi.

U skladu sa tim, Albanci i sede trenutno na dve stolice u Makedoniji, i merkaju koju da zadrže.

Upravo, jedna od ovih tema — kako da jedinstveno krenu u podelu političkog kolača posle izbora, tvrdi se da je bila na stolu tokom razgovora albanskog premijera Edija Rame sa liderima albanskih partija u Makedoniji, Alijem Ahmetijem koji vodi Demokratsku uniju za integracije (DUI), najveću albansku stranku u Makedoniji, i liderom Demokratske partije Albanca Menduhom Tačijem, ali i liderima manjih albanskih stranaka.

U ovom kontekstu Ivan Babanovski, profesor u penziji Fakulteta za bezbednost i bivši visoki funkcioner državne bezbednosti Jugoslavije, jeste u pravu kada u razgovoru za Sputnjik kada kaže da su trenutno u Makedoniji Albanci najstabilniji faktor u bezbednosno-političkom smislu.

„Tačno je da se zagovara da se stvori takozvana prirodna Albanija jer su Amerikanci zabranili da se koristi izraz ’velika Albanija‘, jer to asocira na ’veliku Srbiju‘. Zato se govori o ’prirodnoj Albaniji‘. Koncept je isti. Ja sam još pre nekoliko godina objavio da je centar velikoalbanske ideje u Skoplju, i niko nije rekao da nije“, kaže on.

Babanovski objašnjava i da Makedoniju pokriva 15 obaveštajnih službi. Kako kaže, od toga desetak arapskih, muslimanskih i islamskih — i svaka od njih ima svoje interese.

„Ovde se podudaraju interesi i velikoalbanski i američki, ali i ruski, do određene granice. Međutim, Ruska Federacija je ovde imala godinama lošu vezu i nažalost propustila je veliki vremenski period u kome su se inflitrirale druge opcije koje sada ne dozvoljavaju pristup ruskim interesima, pre svega ekonomskim, vojnim i bezbednosnim“, kaže on.

U sklopu ekonomskih interesa naravno misli se na „Turski tok“ gde, kaže naš sagovornik, Džo Bajden ima lične interese za plasman američkog gasa u Evropu.

„I sad vidite, on treba da izvrši sopstveno ekonomsko samoubistvo dozvoljavajući da se gradi ruski gasovod preko Makedonije!“

Babanovski inače nije pristalica vladajuće strukture u Makedoniji, ali nije se izjasnio ni kao neko ko je za ponuđenu opciju Zajeva. Međutim, kaže, da je on na mestu Gruevskog, posle izjava zapadnih ambasdora, „ozbiljno bih se zabrinuo za svoju bezbednost“, imajući u vidu da su oni su likvidirali Sadama Huseina, Bin Ladena, Muamera Gadafija…