Bugarska je poslala svoje vojnike na granicu sa Makedonijom nakon terorističkog napada u Kumanovu u kom je poginulo 14 terorista i osam policajaca.
„Vojska je na granici, na svojim položajima i radi na taktici za slučaj da se situacija u Makedoniji pogorša“, rekao je bugarski premijer Bojko Borisov u obraćanju Parlamentu.
„Pažljivo pratimo razvoj situacije u Makedoniji. Među poginulima nema bugarskih državljana. Pored deklaracije i pozicije Ministarstva spoljnih poslova, juče je održan i sastanak Saveta bezbednosti“, rekao je Borisov i dodao da bi 17. maj mogao da bude ključni datum kada je u pitanju situacija u Makedoniji, pošto je za taj dan još ranije planiran miting opozicije.
Ministarstvo odbrane Bugarske postaralo se da brže-bolje pojasni izjavu premijera, govoreći u odgovoru na pitanja lokalnih medija da je vojska poslata kako bi se onemogućio potencijalni priliv izbeglica i naglasili da taj potez jeste uključivao raspoređivanje oružanih jedinica i oružja za vojne borbe.
Bugarski ministar odbrane Nikolaj Nenčev istakao je da tragični incident koji se dogodio u Makedoniji ne predstavlja direktnu pretnju Bugarskoj.
„Trenutno nema direktne pretnje po Bugarsku koja bi bila rezultat najnovijih dešavanja u Makedoniji. Informacije dobijam od vojne informativne službe. Ako to bude bilo potrebno, spremni smo da učestvujemo i pružimo punu saradnju u čuvanju bugarske granice“, rekao je Nenčev u zvaničnoj izjavi.
Međutim, bugarske vlasti su izrazile zabrinutost po pitanju prevrata i potencijalne humanitarne krize u Makedoniji, državi u kojoj albanska etnička manjina čini više od 30 odsto populacije.
Mir u Makedoniji je na klimavim nogama još od 2001. godine, kada je sklopljen dogovor između slovenskog stanovništva i albanske manjine.
Bugari su Makedoniju uvek smatrali bratskom nacijom i njihova država je izrazila duboku zabrinutost po pitanju aktuelne krize.
Bugarske opozicione partije, posebno Nacionalni patriotski front, Bugarska socijalistička partija (BSP) i Pokret za prava i slobodu (DPS), pozvale su Evropsku uniju da sprovede efektivne mere kako bi bio sprečen etnički konflikt, da potvrdi politiku proširenja Evropske unije i razmotri konkretne mere za integraciju Makedonije u EU.
Međutim, odluka Grčke da blokira pregovore EU o članstvu Makedonije ostaje kamen spoticanja na evropskom putu Makedonije. Atina je zahtevala da Makedonija promeni ime, koje se poklapa sa imenom severne grčke provincije.
