U intervjuu za ZDF ukrajinski predsednik je izjavio da se rusko vojno prisustvo u istočnim oblastima zemlje povećava i pretpostavio da je predsednik Rusije Vladimir Putin dao nalog da se obezbedi kopneni pristup Krimu, za šta je potrebno zauzeti Marijupolj.
Porošenko tvrdi da je broj ruskih vojnika u rejonu Marijupolja značajno porastao. „Zato se brinemo o odbrani. Nikome nećemo dozvoliti da nam dođe sa oružjem i da nas osvoji“, izjavio je on.
U razgovoru sa nemačkim novinarima, ukrajinski predsednik je podsetio da je njegova zemlja preživela situaciju, sličnu onoj iz Drugog svetskog rata. Tada je pretnja dolazila sa Zapada, a sada, naveo je Porošenko, „vidimo agresiju sa Istoka“.
„Ratovaćemo za našu zemlju do poslednje kapi krvi. To je naša zemlja, naša otadžbina“, izjavio je on.
U svojoj izjavi, Porošenko je nazvao Minski sporazum „pseudomirom“. Prema njegovim rečima, uslovi sporazuma teraju Ukrajinu da plati previsoku cenu — 83 heroja su već poginula u borbama sa „agresorom“ od trenutka potpisivanja dokumenta.
Zamenik direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku Moskovskog državnog univerziteta Bogdan Bespaljko ukazuje da nije slučajno što se Porošenkova retorika kosi sa evropskom:
„Kada je Porošenko izabran u maju 2014. godine, Ukrajinci su čekali ofanzivu svetle socijalističke budućnosti po evropskim merama — bezvizni režim sa EU, plate bar na nivou Poljske, nestanak korupcije. Ništa od toga se nije desilo. Kako bi opravdao potpuni neuspeh u unutrašnjoj i spoljnoj politici, ukrajinski predsednik će se truditi da produži vojni konflikt. Jedina ozbiljna sila kojoj to ide na ruku su SAD. Za njih što je jači požar na teritoriji Istočne Evrope, to će slabija biti saradnja Rusije i EU, evro će biti slabiji, a dolar jači. Zato rat na jugoistoku Ukrajine potpuno odgovara interesima glavnog spoljnopolitičkog saveznika Porošenkovog režima“.
Podsetimo da su na ratobornu izjavu Petra Porošenka već stigle reakcije, kako iz Moskve, tako i iz Vašingtona. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da obećanje predsednika Ukrajine predstavlja kršenje Minskog sporazuma. „Naravno da je kršenje. Mi smo više puta govorili da ukrajinska strana ne ispunjava odredbe Minskog sporazuma“.
Državni sekretar Džon Keri smatra da je Minski sporazum najbolji put za rešavanje ukrajinskog problema. On „treba da bude implementiran“, izjavio je Keri nakon sastanka sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom u Sočiju.
Komentarišući situaciju, šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov iskritikovao je izjavu predsednika Ukrajine Petra Porošenka.
„Porošenko je izjavio da je spreman da ratuje do poslednje kapi krvi. Naravno, ne do poslednje svoje kapi, već onih koje će poslati na front“, napisao je na svom Tviteru.
Porošenko zaяvil, čto gotov "voevatь do posledneй kapli krovi". Estestvenno, ne do svoeй posledneй kapli, a teh, kogo on otpravit na front
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) May 14, 2015
Konflikt na istoku Ukrajine traje već više od godinu dana. Za to vreme, prema podacima UN, u zoni oružanih sukoba poginulo je 6.100 osoba, uključujući oko 400 civila (od početka godine). Početkom februara, na sastanku lidera „Normandijske četvorke“ (Rusije, Nemačke, Francuske i Rusije) u Minsku potpisan je Minski sporazum koji predviđa, između ostalog, uvođenje specijalne zone na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti u kojoj će važiti i specijalni zakoni.
