„Dogovorili smo se da nastavimo da radimo na razvoju međusobnih odnosa kao prioritetnom pravacu spoljne politike i da se još više međusobno podržavamo po pitanju važnih nacionalnih interesa“, rekao je kineski predsednik, dodajući da će se nastaviti i tradicionalno prijateljstvo dva naroda.
„Podržavamo dalji razvoj rusko-kineskih odnosa na visokom nivou“, istakao je Đinping, rekavši da su tokom sastanka razmenjena mišljenja i o ključnim međunarodnim i regionalnim problemima koji predstavljaju uzajamni interes.
Prema njegovim rečima postignut je konsenzus u mnogim pitanjima.
Predsednici dveju zemalja potpisali su i zajedničku izjavu o povezivanju projekta Evroazijskog ekonomskog saveza i ekonomskog pojasa „Puta svila“. Dokument su potpisala dva predsednika na kraju razgovora u Kremlju.
„Povezivanje projekata ’EAES‘ i ’Puta svile‘ označava izlazak na novi nivo partnerstva i, u stvari, podrazumeva zajednički ekonomski prostor na kontinentu“, rekao je predsednik Rusije.
Putin je naveo da je toj temi bilo udeljena posebna pažnja na pregovorima.
„Projekti ’EAES‘ i ’Put svile‘ mogu se dopunjavati“, ubeđen je predsednik.
On je rekao i da će kineska strana isfinansirati izgradnju brze železnice ’Moskva-kazanj‘ u vrednosti 300 milijardi rubalja“.
U okviru posete kineske delegacije Moskvi potpisan je veliki broj dokumenata.
Određeni uslovi za isporuke gasa zapadnom trasom
Šef „Gasproma“ Aleksej Miler i potpredsednik Kineske nacionalne nafto-gasne korporacijm Van Džuncing potpisali su sporazum o glavnim uslovima za isporuke gasa iz Rusije u Kinu zapadnom trasom — preko gasovoda „Altaj“.
„Gasprom“ je ranije saopštio da bi, u slučaju potpisivanja sporazuma o zapadnoj trasi u 2015. godini isporuke gasa u Kinu ovim pravcem mogle početi nakon 2020. godine.
Vojno-tehnička saradnja
Generalni direktor „Helikopteri Rusija“ Aleksandar Mihejev i predsednik Kineske korporacije za avijacionu industriju (AVIC) Lin Džeming potpisali su okvirni sporazum o saradnji u projektu teškog helikoptera.
Ovim se pokreće proces početka praktičnih radova na pojektu. Prema dokumentu, strane će sarađivati u svim pravcima izgradnje i priprema za serijsku proizvodnju novog teškog helikoptera „Advanced Heavy Lift“ (AHL).Potražnja za novim helikopterom u Kini može iznositi više od 200 helikoptera do 2040. godine.
Komentarišući vojno-tehničku saradnju dveju zemalja vojni analitičar Viktor Litovkin rekao je da je današnje uplovljavanje brodova kineske ratne mornarice u luku Novorosijsk, na crnomorskoj obali, zbog učešća na Paradi pobede, svojevrsna ilustracija aktivne saradnje Moskve i Pekinga u vojno-tehničkoj oblasti.
„Treba istaći činjenicu da su ovi razarači izgrađeni u ruskim brodogradilištima. Mi smo izgradili za Kinu nekoliko nenuklearnih podmornica, isporučili avione Su-27, prodali licencu za njegovu proizvodnju i sada Kina pravi svoje modifikacije“, istako je on.
On je dodao i da je Rusija isporučila Kini oko 20 sistema PRO C-300, kao i da se dogovara isporuka supersoničnih lovaca Su-35.
Ekspert za probleme regiona Pacifičkog prstena Vladimir Terehov rekao je da je uplovljavanje brodova demonstracija jakih odnosa između Moskve i Kine.
„Razvoj vojne komponente je uobičajena stvar jer takve odnose razvijamo i sa Indijom, Vijetnamom“, rekao je Terehov.
On je podsetio da je do pre godinu i po dana Kina govorila da odnosi sa Rusijom nisu vojno-političkog karaktera, ali da se u poslednje vreme ta azijska zemlja mnogo više zainteresovana za saradnju u odbrambenoj oblasti.
Nuklearna oblast
Vladimir Putin je na pres-konferenciji na kraju razgovora sa predsednikom Kine Si Đinpingom izjavio da se razgovaralo o perspektivi učestvovanja „Rosatoma“ u izgradnji novih energoblokova na Tjanvanskoj atomskoj centrali, kao i na drugim lokacijama kako u Kini, tako i u trećim zemljama. „Razmotrili smo s predsednikom Kine i perspektivu učešća Rosatoma u izgradnji novih energoblokova na Tjanvanskoj atomskoj centrali, kao i na drugim lokacijama, kako na teritoriji Kine, tako i u trećim zemljama“, rekao je predsednik Rusije.
Nacionalna valuta
Rusija i Kina nameravaju da ojačaju finansijsku saradnju, uključujući širu upotrebu rublje i juana u međusobnim plaćanjima, izjavio je Vladimir Putin.
„Nameravamo da ojačamo saradnju u finansijskoj oblasti, između ostalog i na račun šire upotrebe rublje i juana u međusobnim plaćanjima“, rekao je predsednik.
Prema njegovim rečima, za dva meseca 2015. godine udeo nacionalnih valuta u bilateralnim ugovorima porastao je za 7 odsto.
