Interesovanje svetskih centralnih banaka za dolar, koje se moglo videti poslednjih 100 godina, završava se. Ukupni obim svetskih deviznih rezervi smanjio se za 400 milijardi dolara i sada iznosi 11,6 triliona. Rekord je zabeležen prošlog avgusta i iznosio je 12,03 triliona dolara, navodi „Blumberg“. Centralne banke zemalja u razvoju počele su da sakupljaju devizne rezerve nakon azijske finansijske krize sa kraja ′90-ih godina prošlog veka, sa ciljem zaštite unutrašnjeg tržišta u periodu ograničenog pristupa stranom kapitalu.
Najviše deviznih rezervi poseduju Kina, Japan, Saudijska Arabija, Švajcarska, Brazil i Rusija. Kina, koja poseduje najviše svetskih rezervi, smanjila je svoje zalihe na 3,8 triliona dolara u decembru, nakon što su u junu dostigle rekornih 4 triliona dolara. Međunarodne rezerve Rusije su pale za 27 odsto, na 360 milijardi dolara u martu, u odnosu na 493,3 milijarde godinu dana ranije. Saudijska Arabija, u trenutku naglog pada cene nafte, potrošila je 10 milijardi dolara iz rezervi od avgusta meseca prošle godine i na taj način ih svela na cifru od 721 milijarde dolara. Zalihe Brazila sada iznose 371 milijardu dolara.
Razlogom za odbijanje svetskih centralnih banaka da vrše ulaganja u stranoj valuti smatra se želja zemalja u razvoju da kompenziraju odliv kapitala i pomognu nacionalne valute.
„Na smanjenje valutnih rezervi najviše je uticalo poskupljenje dolara u odnosu na evro i druge svetske valute. Zato se delimično smanjuju rezerve na račun novih procena njihove veličine“, smatra glavni ekonomista „Dojče bank“ u Rusiji Jaslav Lisovolik.
Drugi važan faktor je postala unutrašnja politika centralnih banaka da podržavaju nacionalne valute. Kako bi stabilizovali njihov kurs, regulatori su bili prinuđeni da iskoriste sakupljene devizne rezerve.
„Smanjenje govori o tome da se smanjila i mogućnost privreda u razvoju da sakupljaju rezerve na račun trgovinskog salda ili dotoka kapitala. Ako su ranije tržišta u razvoju sakupljala rezerve kako bi podržale tržište i interesovanje investitora, sada ili nemaju mogućnosti ili nemaju takav zadatak“, mišljenja je glavni ekonomista „Alfa banke“ Natalija Orlova.
”Što se više smanjuju devizne rezerve, i centralne banke imaju sve manje mogućnosti da stabilizuju kurs i prinuđene su da prelaze na politiku promenljivog kursa, što, sa svoje strane, povlači za sobom veću nestabilnost na deviznom tržištu“, upozorava Lisovolik.
Na odluku da se smanji obim rezervi uticala je nesigurnost oko moneterne politike SAD. Pre svega, ovi faktori će uticati na povećanje nestabilnosti ekonomija u razvoju. U budućnosti to može povući za sobom smanjenje potražnje za američkim i evropskim obveznicama, što bi moglo da ima negativan uticaj na rast zapadnih ekonomija.
Dolar je protekle godine ojačao poziciju dominantne valute u svetu. Prema procenama MMF-a, udeo dolara u svetskim rezervama povećao se do petogodišnjeg maksimuma — 63 odsto, dok je udeo evropske valute pao do minimuma od 2002. godine — 22 odsto.
Na povećanje investicione privlačnosti dolara u značajnoj meri je uticao pad kursa evra i sporna politika Evropske centralne banke prema programu kvantitativnog popuštanja.
Program koji je pokrenut u maju ove godine predviđa otkup evropskih državnih obveznica u vrednosti od 1,14 triliona evra do septembra 2016. godine.
Već krajem 2015. godine, evro se može izjednačiti sa dolarom, smatra analitičar „Dojče bank“. Od početka ove godine, dolar je prema evru ojačao za 12 odsto, a u poređenju sa 2014. godinom za 27 odsto. Evro je 16. marta pao do dvanaestogodišnjeg minimuma i iznosio 1,0458 dolara.
Rast kursa dolara može imati katastrofalne posledice za transnacionalne kompanije, čija profitabilnost zavisi od prodaje u inostranstvu. Gubitke su već prijavile neke kompanije, kao što su „Tifani“ i „Orakl“.
