Predsednik Nikolić kritikovao je pojedine ministre u Vladi Srbije rekavši da „vidi uticaj pojedinih ministara na medije, koji se utrkuju da nešto loše napišu ili izmisle i slažu o njemu“.
Nikolić je, pritom, dodao da „to nije njegov problem, već problem tih ministara“, pitajući pri tom „šta oni to uopšte zamišljaju, koliko visoko misle da mogu da lete, umesto“, kako je rekao „da sarađujemo?“.
Nikolić je posle ovih reči napomenuo da ih ipak ne kritikuje i dodao da ako ima primedbe on to kaže predsedniku Vlade, a nikada medijima.
Sve ovo predsednik Nikolić je rekao u kontekstu poslednjih događaja kada je zbog kvara na avionu morao da se vrati sa pola puta do Vatikana. Ono što je posle toga usledilo bacilo je u drugi plan činjenicu da je moglo doći do tragedije, a u prvi izbacilo prolivenu kafu kao uzrok kvara na avionu, koju je utvrdilo resorno ministarstvo koje vodi ministarka saobraćaja i građevine Zorana Mihajlović.
Analitičar Branko Radun, na pitanje zašto predsednik Nikolić nije imenovao ministre ako ih je već kritikovao, kaže da je činjenica da su neki mediji odavno Nikolića targetirali kao metu protiv koje se vodi kampanja.
On dodaje da je i sam sa svojim kabinetom kriv jer im daje materijala za to.
„Kafa koja se pominje kao uzrok nezgode jeste iskorišćena da se Nikolićev rejting smanji, ali tome su dosta kumovali i savetnici predsednika Srbije“, kaže Radun.
Radun ne isključuje ni mogućnost da Nikolić svoje opaske upućuje Ivici Dačiću i Zorani Mihajlović koji su bar, kako kaže, u medijima figurirali za pretendente za predsedničke kandidate.
On smatra da Nikolić i Vučić nemaju međusobni problem i navodi da je možda upravo to jedan od razloga zbog čega nije imenovao ministre koje je kritikovao.
„Moguće je da Nikolić nije nikoga imenovao zbog mira u kući, ali ni Dačić ni Mihajlovićeva ne prelaze crtu radi mira u kući jer bi to značilo da ruše vladajuću strukturu“, napominje Radun.
Dejan Vuk Stanković kaže da je politika vrlo konkretna i dokle god se ne čuje ime i prezime sve potpada pod domen koji ne zavređuje mnogo pažnje.
„U politici se zna ko nosi odgovornost za koje odluke posebno u domenu vlade kao što se zna da je težina onoga što izgovori čovek koji je neposredno biran od strane građana velika. Dakle, dokle god ne čujemo imena i prezimena i razloge zbog čega neko nekoga smatra odgovornim dotle je to samo još jedna u nizu usputnih priča koje mediji mogu da dramatizuju“, kaže Stanković.
On smatra da sve to samo doprinosi podgrevanju tenzija i građane drži u stanju konfuzije.
