Odgovor Šešelja, koji je Srpska radikalna stranka prosledila medijima, sutra će biti predat predstavnicima Haškog tribunala u Beogradu, a predsednik radikala će tim povodom u podne održati konferenciju za novinare.
U podnesku koji su sačinili članovi stručnog tima za odbranu Šešelja — Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Zoran Krasić i Milan Terzić, ističe se da se Šešelj ni na koji način nije ogrešio o nalog Pretresnog veća o privremenom puštanju na slobodu.
„To se vidi i iz podneska tužioca Serža Bramerca, koji nije ponudio nijedan argumant kojim bi potkrepio svoju želju da se Vojislav Šešelj vrati u pritvor MKTJ na neodređeno vreme“, navodi se u podnesku Šešeljevog stručnog tima.
Podseća se da je nalogom Pretresnog veća Haškog tribunala 6. novembra 2014. godine naloženo Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu u Srbiju, i to bez Šešeljevog zahteva i bez ikakvih uslova.
Zbog toga, kako se ukazuje, Šešelj nije ni mogao da prekrši uslove privremenenog puštanja na slobodu, jer „nije moguće prekršiti uslove kojih nema“.
Dalje se ukazuje da se prema međunarodnom običajnom pravu pritvor ukida svaki put kada nema opasnosti da se ponovi krivično delo za koje je pritvorenik optužen, kao i kada ne postoji opasnost od bekstva.
U slučaju Šešelja, kako se navodi, krivično delo za koje je optužen nije moguće ponoviti, kao što nije moguće ni da on pobegne iz Srbije, jer nema pasoš.
„Uz ličnu kartu koju je dobio nakon povratka iz Haga, Šešelj je dobio i rešenje kojim se utvrđuje da se ona ne može koristiti kao putna isprava na graničnim prelazima između Srbije i država u koje se inače prelazi sa ličnom kartom umesto putne isprave“, ukazano je u podnesku Šešeljevog stručnog tima.
Navodi se da Šešelj nijednom rečju i nijednim gestom nije uticao na svedoke iz procesa koji se protiv njega vodi u Tribunalu, jer to i nije bilo moguće, pošto je poslednji svedok saslušan 7. jula 2010. godine, a iznošenje završnih reči okončano je 20. marta 2012. godine, od kada se čeka izricanje prvostepene presude.
Da je bilo ikakvog uticaja, Tužilaštvo bi moralo imenom i prezimenom da navede koji je to svedok i na koji način je na njega uticano, napominje se u podnesku.
Žalbeno veće Haškog tribunala pozvalo je Šešelja prošle srede da se, ako želi, u roku od tri dana izjasni o zahtevu Tužilaštva da se hitno primeni odluka tog veća da se vrati u Hag.
Žalbeno veće je prethodno 30. marta Pretresnom veću naložilo da hitno opozove odluku od 6. novembra 2014. godine o privremenom puštanju na slobodu lidera SRS-a i naloži mu da se vrati u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu.
Pretresno veće još nije postupilo po nalogu Žalbenog veća, već je 10. aprila od lekarskog tima koji Šešelja leči u Srbiji, zatražilo dokumentaciju o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju.
Međutim, Šešelj je odbio da tu dokumentaciju dostavi sudu.
Haško tužilaštvo je potom 14. aprila Žalbenom veću potom uputilo zahtev da naloži Pretresnom veću da Šešelju hitno naloži da se vrati u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu, a Šešelju je sada pružena mogućnost da se o tom zahtevu izjasni.
Lider SRS-a se 12. novembra 2014, posle skoro 12 godina vratio u Srbiju, nakon što je pušten na privremenu slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja.
On je bio u pritvoru Haškog tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao.
Posle suđenja koje je počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude izrečena 30. oktobra 2013, ali je to odloženo nakon što je Tribunal usvojio njegov zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog pristrasnosti.
Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, a predsednik Tribunala Teodor Meron najavio je da će to potrajati do sredine 2015. godine nakon čega će početi većanje sudija o presudi.
Sudsko veće Haškog tribunala donelo je 6. novembra 2014. odluku da Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, a Vlada Srbije prethodno je Tribunalu dostavila garancije za njegovo oslobođenje.
