Mnogi hoće da se promeni odnos Srba prema Beogradu

„Mislim da je Prištini tromesečnim odsustvom Srba iz kosovskih institucija poslata politička poruka da dosadašnja saradnja sa predstavnicima Srba mora da se promeni i da smo mi tu da branimo srpski narod na pošten način i do kraja“, ovim rečima u razgovoru za Sputnjik potpredsednik Vlade Kosova Branimir Stojanović objašnjava odluku liste Srpska da se vrati u prištinske institucije, posle dogovora sa koalicionim partnerima iz albanskih redova. 

Da li je neučešćem liste Srpska u radu prištinskih institucija naneta i neka šteta Srbima na Kosmetu?

— U periodu u kojem nismo učestvovali u radu kosovskih institucija sigurno je da su donete neke odluke na koje nismo mogli da utičemo, a koje nam ne idu u prilog. To govori da moramo da budemo deo vlasti ukoliko želimo da odlučujemo o sopstvenom životu. Verujem da će se kroz konkretne korake i odluke koje budu donete u narednom periodu, to i videti i na terenu, jer će moći slobodnije i normalnije da se živi.

Šta je prevagnulo u odluci da se vratite u institucije Prištine?

— Da neće biti jednostranih poteza koji utiču na naš život. Pre svega smo se saglasili oko postupaka privatizacije koji bi mogli da se dese u srpskim sredinama, odnosno, da bez naše saglasnosti, takvih velikih privatizacija nema. Razgovarali smo i o Zajednici srpskih opština koja mora da bude formirana, to je nešto vrlo važno, a sastanak dva premijera u Briselu pre neki dan je doprineo stvaranju bolje atmosfere po ovom pitanju. Međutim, ono što nas je možda najviše nateralo da se vratimo u kosovske institucije su problemi koji postoje, jer u ovom vremenu do sada, život Srba se nije nabolje promenio. Važno je da budemo na mestima na kojima se odlučuje i da na tim mestima donosimo odluke koje će menjati Srbima život nabolje.

Koji su prvi potezi i na šta ćete usmeriti svoje snage?

— Prvo moraju da se imenuju svi zamenici koji nisu imenovani, a koje, po osnovnom sporazumu sa našim koalicionim partnerima, pripadaju našoj listi. Posle toga, akcenat našeg rada ćemo staviti na povratak, na povećanje broja Srba u institucijama na svim nivoima. Radićemo vrlo brzo na formiranju novih međuministarskih grupa koje će se direktno baviti tim dvema temama. Takođe, vrlo je važan broj Srba u pravosudnom sistemu i način na koji se srpski problemi tretiraju u pravosuđu. Imamo izveštaj o tome koliko predmeta još uvek stoji, koliko ima nakaradnih presuda. Moramo da vidimo koji su to mehanizmi da, kao izvršna vlast, utičemo na pravosuđe i neke stvari promenimo, kako bismo pomogli našim ljudima da dobiju svoja prava i da mogu da koriste svoju imovinu koju danas ne koriste. Imovina i prava Srpske pravoslavne crkve su za nas takođe bitni. Na mnogim mestim postoje problemi uzurpacije. Postoje problemi gde Srpska crkva ne može da uknjiži svoju imovinu. Pitanje bezbednosti je apsolutno u našim prioritetima, jer naši povratnici u Istoku i u Klini danas žive u strahu, često se dešavaju paljevine i krađe. Kosovska policijska služba mora da poboljša svoj sastav, veći broj Srba u policiji je vrlo važan i u tom smeru ćemo takođe raditi. Pored ovoga moraćemo da se bavimo i većim pritiskom na privrednu aktivnost, jer bez privrede nema uslova za mlade ljude da se zapošljavaju i da ostanu da žive i rade na Kosmetu.

Da li ste razgovarli sa koalicionim partnerima o situaciji koja je nastala posle zahteva Tačija da dođe u Beograd i odluke Beograda? Da li takve stvari utiču na vaše odnose?

— Odnosi između zvaničnog Beograd i Prištine nikada nisu bili idealni i sigurno neće ni biti duže vreme. Takvih trzavica će biti i u budućnosti i važno je da se mi fokusiramo na ono što možemo da promenimo. Direktan dijalog je zato vrlo važan.

Zato je važno da sastanci u Briselu budu što češći i da se na tom nivou rešavaju problemi koji ne mogu da se reše. Mi ne možemo, kao lokalni Srbi, da rešavamo problem koji nastaju na direktnom centralnom nivou i bavljenjem tim problemima samo ćemo potrošiti energiju, jer ionako imamo pregršt stvari sa kojima moramo da se suočimo i da ih rešavamo. Ako se upletemo i u ovo, doći ćemo u situaciju da nećemo moći da uradimo ništa. Vrlo je važno da se kreira stabilna politička atmosfera i pored trzavica, ali vidim da su Vlada Srbije i premijer uvek vodili računa o tome da se održi stabilnost i da se u direktnim razgovorima za nas stvori atmosfera da možemo da radimo. S druge strane, nemoguće je negirati da postoje problemi i problematične stvari i stvari koje će morati da se rešavaju na najdirektniji način i koje nisu prijatne za Prištinu. Stabilnost mora da bude potpomognuta i od međunarodne zajednice, jer ako toga ne bude bilo, teško ćemo prolaziti kroz sve izazove koji nas čekaju.

EU je odobrila SSP Prištini, da li je to za Srbe sa Kosova dobra vest ili ne?

— Sve što će omogućiti vladavinu prava i doprineti boljem poštovanju ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji nama odgovara. Ovo će biti samo jedna usputna stanica ka izgradnji boljeg sistema koji mora da se stvori, i u tom smislu će biti usmerena naša pažnja. Ono što su politički delovi odluka međunarodnih organizacija je nešto na šta mi niti možemo da utičemo, niti želimo da komentarišemo. Ono što nas zanima je šta će to praktično da znači, kakva je praktična korist za naše ljude na Kosovu. Mi moramo da se fokusiramo na formiranje Zajednice srpskih opština, i da kroz taj pravni okvir i te institucije stvorimo za sebe sve mehanizme koje danas nemamo, a koji su nam neophodni da bismo ostali i imali pristojan i normalna život.

U parlamentu Kosova čeka nas Rezolucija o zločinima Srba nad Albanicima, i akt o osnivanju Suda za ratne zločine OVK. 

— Sama Rezolucija je besmislena i to smo rekli našim koalicionim partnerima. Ako to dođe na dnevni red u parlament mi ćemo, naravno, biti protiv. To je populistička mera jednog dela Prištine, koji ne može da objasni zašto se Sud za ratne zločine OVK stvara, i zato traži alibi i izgovore kako bi se lakše progutala gorka pilula. To je nepotrebno i samo može da pogorša odnose između Beograda i Prištine u vremenu kad oni moraju da se popravljaju. S druge strane, osnivanje Suda podržavamo od samog početka, i verujemo da bez formiranja tog Suda i njegovog kvalitetnog rada neće moći da dođe do suštinskog pomirenja između Srba i Albanaca. Zato je važno da taj sud bude formiran i da počne sa radom, kako bi ljudi koji čekaju odgovor posle izveštaja Dika Martija i onoga što je izrečeno u tom izveštaju, po prvi put čuli gde su i na koji način Srbi stradali, prosto videli rezultate i ko je to uradio, da bi ti ljudi bili kažnjeni. Porodice nestalih očekuju da taj sud kazni one koji su odgovorni za te zločine.

Kako tumačite izjave iz Prištine da se Beograd previše meša u politiku kosovskih Srba?

— U Prištini nije tajna da postoji fobija od svega što dolazi iz Beograda. Srbi su prirodno vezani za Beograd i nikada neće odustati od toga, iako bi mnogi verovatno želeli da vide da ta veza slabi, i da se odnos Srba prema Beogradu menja. To se neće desiti i ono što je za nas važno je da dobronamerni ljudi u Prištini shvate da mi ne komuniciramo sa Beogradom na način da radimo bilo šta protiv Albanaca. Mi želimo da svoj život napravimo normalnim i da se borimo za svoja prava. Mi smo deo ovog nacionalnog bića i nikad nećemo da pristanemo da budemo nešto manje od toga.