„Trebalo je da Moskva i Berlin budu protivteža SAD i rastućoj kineskoj sili. Međutim, sada se može reći da je taj san, koji se godinama održavao, ubila kriza u Ukrajini“, ističe Mekdonald.
Očigledno je da je Kremlj razočaran činjenicom da lideri evropskih zemalja prate upustva Vašingtona, umesto da sprovode nezavisnu spoljnu politiku.
Prema njegovim rečima, zahlađenje odnosa između Rusije i Evrope jedan je od glavnih razloga za zbližavanje Rusije i Kine.
„Mislim da se ruske vlasti i dalje nadaju smeni političkih prilika u Evropi. EU je nestabilna i kada bi došlo do raspada, velika je šansa da bi Nemačka pokušala da spase ’jezgro Evrope‘, okupljajući ga oko svoje moćne ekonomije“, kaže on.
Mekdonald veruje i da će „uticajni krugovi u Berlinu“ konačno izvršiti pritisak na rukovodstvo zemlje da usvaji nezavisni politički kurs, oslobođen od uputstava Vašingtona.
Mekdonald je podsetio na doktrinu za koju se zalagao prvi generalni sekretar NATO-a (od 1952. do 1957), Britanac Lajonel Hejstings, da „zadrži Amerikance u igri, izbaci Ruse, i spusti Nemce“, naglašavajući da su nemačka i ruska politička elita protiv ovakvog prisustupa.
Međutim, nema sumnje da bi vodeće zemlje poput Nemačke, Japana, Italije i Francuske želele da vrate Rusiju nazad pod okrilje Zapada, kao i u G8.
Ipak, unapređenje odnosa između Zapada i Rusije i dalje je malo verovatano, primećuje Mekdonald, predviđajući da će trend rusofobije u Americi porasti tokom predstojeće predsedničke kampanje 2016.
