„SAD su sprovodile politiku sistemskog ‘obuzdavanja’ Rusije, vukući za sobom i saveznike sa ciljem nanošenja štete domaćoj privredi — preko zatvaranja pristupa zapadnim bankarsko-kreditnim sistemima, tehnološkim gušenjem ključnih industrijskih grana i opštoj destabilizaciji poslovne klime na račun eksteritorijalne primene ograničenja komercijalne delatnosti“, kaže se u dokumentu.
U izveštaju se kaže da su odnosi sa EU bili praktično zamrznuti po svim ključnim pitanjima. Jednostrane sankcije i ruske reciprocitetne mere dovele su do smanjenja trgovinskog prometa obe strane u 2014. godini za skoro 8 odsto.
„Međutim, aktivno je rađeno sa ´ključnim državama´ „Istočnog partnerstva" EU sa ciljem zaštite ruskih interesa. Nastavljena je realizacija projekata u okviru „Severne dimenzije", programa pogranične saradnje Rusija-EU", saopštili su u MIP-u.
Međutim, u resoru su naveli da neke zemlje EU ipak nastavljaju saradnju sa Rusijom. Između ostalih, Nemačka je držala otvoren kanal pragmatičnog dijaloga za važna pitanja vladinog bloka, kaže se u izveštaju.
„Prateći u opštem kontekstu politiku EU, Austrija ipak pripada protivnicima dugoročne konfrontacije sa Rusijom i pooštravanja pritiska putem sankcija", saopštili su u MIP.
Prema ocenama MIP Rusije, ove godine su bili intenzivni rusko-srpski kontakti, čija kulminacija je bila poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu, na 70-godišnjicu oslobođenja srpske od nacističke okupacije.
„Dosledni stav Srbije da se ne pridružuje uvođenju sankcija protiv Rusije je omogućio značajno povećanje izvoza srpskih poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište", naglašeno je u ruskom spoljno-političkom resoru.
