U martu 2014. godine, posle uslaska Krima u sastav Rusije, Sjedinjene Američke Države, a za njima Evropska unija i niz drugih zapadnih zemalja, uvele su sankcije protiv ruskih činovnika i kompanija, a zatim i protiv čitavih grana ruske privrede. Ruska Federacija je zauzvrat ograničila uvoz hrane iz ovih država.
Aleksandar Stadnik je u intervjuu za RIA Novosti govorio o tome ko je više oštećen u „ratu sankcijama“, kome je on išao na ruku, kao i o tome zašto Evropljani imaju više šansi od Amerikanaca da se vrate na rusko tržište.
Od trenutka kada su SAD uvele sankcije protiv Rusije prošlo je nešto više od godinu dana. Kako ocenjujete njihov rezultat na bilateralnu trgovinu?
— Ma koliko čudno zvučalo, ograničavajuća dejstva dala su suprotan efekat. Prema rezultatima za 2014. godinu, obim rusko-američke robne razmene, bez obzira na sankcije, uvećan je za 5,6 odsto i dostigao je 29,2 milijarde dolara, svedoče podaci Federalne carinske uprave Rusije. Pritom je skok zabeležen upravo na račun američkog izvoza, u nivou od 18,5 milijardi dolara.
Ruski izvoz u SAD smanjio se za 4,1 odsto i dostigao je 10,2 milijarde dolara, što je uglavnom vezano za pad cena naše osnovne izvozne sirovine — nafte i naftnih derivata. Negativan saldo Rusije u trgovini sa SAD dostigao je 7,8 milijardi dolara.
Ipak, značaj razvoja trgovinsko-ekonomskih odnosa među našim zemljama određuje se ne samo apsolutnim brojčanim pokazateljima bilateralne trgovine, već i mestom i uticajem Rusije i SAD na globalne ekonomske procese.
Ispada da je u celini robna razmena uvećana. Koje kompanije su u tom slučaju stradale?
— Sa ruske strane, pod sankcije potpadaju mnoge kompanije koje rade u sferi energetike, finansija, a koje takođe proizvode i robu koja po mišljenju Amerikanaca može da se koristi u našoj vojnoj industriji.
Ali glavnu štetu našim izvoznicima čak ni ne nanose same sankcije, već američka dejstva, koja se mogu okarakterisati samo kao trgovinske barijere. Recimo, krajem prošle godine SAD su u jednostranom poretku istupile iz Sporazuma o obustavi antidamping istrage za pojedine vidove toplo valjanog čelika ruskog porekla pod vrlo nategnutim izgovorima. Sada protiv naših livaca deluju potpuno netržišne ograničavajuće takse, koje im blokiraju pristup američkom tržištu.
Navedeni slučaj nije prvi. Čak pre poznatih događaja u Ukrajini, dešavali su se slučajevi kada su pojedini visokotehnološki proizvodi ruskih kompanija, koje su uspešno izašle na američko tržište zahvaljujući između ostalog rezultatima konkurentnih procedura, mogli da se nađu na spisku ograničenja.
Trgovinsko predstavništvo se, u granicama svoje kompetencije, uključuje u regulisanje situacije, radimo u vrlo tesnom kontaktu sa ruskom Ambasadom u SAD. Danas je potreban pažljiviji rad na podršci ruskih biznis-projekata u SAD.
Broj onih koji žele da izađu na rusko tržište sada mnogo veći nego devedesetih godina. Rusija je civilizovani učesnik međunarodnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, koji poštuje norme i pravila međunarodne trgovine, prati norme Svetske trgovinske organizacije.
Kako su mere koje je zauzvrat preduzela Ruska Federacija uticale na američke kompanije?
— Povratne ruske mere su pogodile uglavnom proizvođače prehrambene robe. To se posebno vidi na osnovu rezultata iz 2014. godine, kada je u SAD bio zabeležen rekordni rod šećerne repe, kukuruza, soje. Analitičari Međunarodnog saveta za žitarice (IGC) očekuju da će se udeo Rusije i SAD na svetskom tržištu žitarica markentiške 2014/15. godine pomalo pomeriti u korist Ruske Federacije: sa 8 i 28 odsto u sezoni 2013/14. na 10 i 25 odsto.
Bez obzira na to što naše američke kolege negiraju moguću štetu po živinarstvo, ona ipak postoji, pošto je Rusija bila drugo tržište po obimu za izvoz američke piletine: prema podacima američke statistike, prošle godine su u Rusiju bili izvezeni pileći bataci u vrednosti od 309 miliona dolara ili sedam odsto ukupnog američkog izvoza ove robne grupe.
Kako prema podacima koje posedujete nastalu situaciju vide američki biznismeni?
— Stavovi većine američkih biznismena povodom sankcija američke administracije umnogome se podudaraju i negativnog su karaktera. Mišljenja izneta kako na tribinama, tako i u kuloarima foruma, uglavnom su sledeća: sankcije su nezakonite, nanose ozbiljnu štetu ne samo trgovinsko-ekonomskim odnosima Rusije i SAD, već i negativno utiču na opšti razvoj trogovinsko-ekonomskih veza na globalnom nivou. Čak i oni koji se u Americi mogu uvrstiti u „rusofobe“ shvataju da se sa Rusijom treba dogovarati. Ako nije pošlo za rukom da se za 50 godina „uguši“ Kuba, onda tek Rusija… Mi možemo, kao opruga, da odskočimo još više ako nas uporno budu pritiskali.
Postoji mišljenje da su sankcije u većoj meri pogodile evropske proizvođače nego američke, što znači da su ograničenja povoljnija po SAD nego EU.
— U suštini, postajemo svedoci nove preraspodele svetskog tržišta, formiranja novog modela odnosa između vodećih država. Ako se pažljivo pogleda, sankcije sada više štete Evropljanima nego Amerikancima — američka ekonomija od njih ne strada. Ovde se SAD ponašaju vrlo pragmatično, sve je proračunato i provereno. Tamo gde im tako odgovara, prave se izuzeci od opštih pravila.
Pre ili kasnije, američki i evropski planovi prema Rusiji dobiće različit vektor i SAD u svojim ograničenjima mogu da se nađu mnogo „ispred“ EU. Ako se uzme u obzir broj zakonodavnih aktova koji u SAD već postoje, američke kompanije neće biti slobodne u manevrima kao što će to biti slučaj sa evropskim i gubiće svoje konkurentne prednosti u poređenju sa Evropljanima. Kada budu ukinute sankcije, već će se desiti preraspodela učesnika tržišta i možda više neće biti mogućnosti za povratak.
Već ste pomenuli moguću saradnju američkih kompanija sa zemljama Evroazijskog ekonomskog saveza. Koliko je danas veliko interesovanje SAD za ovu asocijaciju?
— Još u decembru prošle godine u Vašingtonu je u okviru Trgovačkog predstavništva Rusije u SAD održana konferencija „Vođenje biznisa sa Evroazijskim ekonomskim savezom“. Poseban akcenat u okviru konferencije stavljen je na temu širokih investicionih mogućnosti zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza. U martu 2015. godine održana je druga ovakva konferencija, već pod okriljem Evropskog instituta u SAD, uz učešće predstavnika Jermenije. Kao što vidite, ova tema veoma zanima kako naše američke, tako i naše evropske partnere.
