Slične rezolucije koje govore o genocidu koji su počinile osmanlijske vlasti, usvojili su mnogi parlamenti širom sveta, od ruske Dume do Parlamenta Francuske. Evropski parlament je 1987. godine upotrebio ovaj termin da označi pogrom u kome je stradalo milion i po ljudi.
Trideset godina kasnije Parlament poziva Tursku da prizna genocid i „pomiri se sa svojom prošlošću“. Evropski parlamentarci su odali počast jermenskim žrtvama koje su „izgubile život u Osmanlijskoj imperiji“ i pozvali na osnivanje međunarodnog dana komemoracije genocida. Ta odluka je razgnevila Ankaru.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan požurio je da saopšti da će mu mišljenje evropskih parlamentaraca „ući na jedno, a izaći na drugo uvo“, kao i da ne „dolazi u obzir da se Turska kalja pričama o genocidu“. Turske vlasti su se usput podsmehnule legitimnosti Evropskog parlamenta, koji je izabran sa samo 42 odsto glasova.
Poruke evropskih parlamentaraca nisu imale ni izbliza toliki odjek kao one koje je u bazilici Svetog Petra dva dana ranije uputio papa Franja.
„Čovečanstvo se suočilo sa tri neizrecive tragedije tokom proteklog veka: prva je ona o kojoj se obično govori kao o `prvom genocidu 20.veka`, koja je pogodila vaš jermenski narod“, rekao je papa obraćajući se predstavnicima jermenske crkve.
Papa Franja, koji je pre nego što je izabran za poglavara u Vatikanu održavao bliske veze sa jermenskom hrišćanskom zajednicom u Buenos Ajresu, govorio je o ovom osetljivom pitanju u kontekstu pogroma nad hrišćanima na Bliskom istoku.
Francuski „Figaro“ je ton njegove izjave uporedio sa „topovskom paljbom“, iako je pre njega „o prvom genocidu 20. veka“ govorio papa Jovan Pavle II. Izjave katoličkog poglavara često zadiru u sferu geopolitike, i imaju daleko veći učinak od istupanja mnogih šefova država i vlada. Zato je na nju odmah reagovao turski ministar spoljnih poslova, koji je na Tviteru napisao da je bez „legalnih osnova“ i da se ne zasniva na „istorijskim činjenicama“.
Polemiku je izazvala i odluka turskih vlasti da se ceremonija obeležavanja bitke na Galipolju, umesto 25, održi 24. aprila, na stogodišnjicu genocida. Jermenski predstavnici su to nazvali niskim političkim manevrom. Komemorativnim svečanostima povodom ove bitke u kojoj je poražena britanska mornarica u Prvom svetskom ratu prisustvovaće princ Čarls, kao i premijeri Australije i Novog Zelanda, dok će u Istanbulu biti održana komemoracija pogroma nad Jermenima.
Svetski državnici, među kojima su predsednici Rusije i Francuske, kao i britanski premijer, okupiće se u isto vreme u glavnom gradu Jermenije, gde će biti priređena glavna ceremonija obeležavanja genocida.
Reakcije turskih vlasti ne čude Dušana Spasojevića, bivšeg ambasadora Srbije u Turskoj, koji smatra da su bile unapred pripremljene, jer je bilo očekivano da će ovo pitanje ponovo biti pokrenuto na stogodišnjicu pogroma.
„Činjenica je, međutim, da se ovakve stvari često politizuju, da se zločini izvlače iz istorijskog konteksta i stavljaju u aktuelni politički trenutak“, kaže Spasojević.
„Saradnja Moskve i Ankare bila je logičan odgovor na tretman koji je Turska dobila od NATO-a, SAD i EU“, dodaje Spasojević.
Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta za bezbednost smatra da bi rezolucija Evropskog parlamenta o genocidu imala drugačiji ton da nema skretanja spoljne politike Ankare. Razlog je razočaranje Evropskom unijom sa kojom su pregovori o pristupanju na mrtvoj tački, ali i saveznicima poput NATO-a i Vašingtona, zbog podrške Kurdima i marginalizovanja njene uloge na Bliskom istoku.
„Ova saradnja u kojoj Turska vidi šansu da osnaži svoju ulogu u regionu, mrsi konce Evropskoj uniji i SAD, zbog čega Turska snosi posledice“, ocenjuje Ajzenhamer.
U osetljivom odnosu snaga na međunarodnoj sceni uzdrmanoj krizama na Bliskom istoku, u Africi i na istoku Evrope, ni pitanje genocida nad Jermenima nije lišeno geopolitičke računice.
