Tokom uskršnje mise u Hramu Svetog Petra u Vatikanu papa Franja je mučenje Jermena nazvao „prvim genocidom 20. veka“.
Ova papina izjava izazvala je negodovanje turskih vlasti. Šef turske diplomatije Mevlit Čavušoglu nazvao je papinu izjavu neumesnom i neprihvatljivom, a predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan — papinom grubom greškom.
Ankara je hitno pozvala svog ambasadora u Vatikanu na konsultacije.
„Izjava pape doprinosi otvaranju Aja Sofije za molitve“, izjavio je Hizli, a prenose turski mediji.
Hizli je dodao da je papa dao brzopletu i jednostranu izjavu, jer su tokom Prvog svetskog rata u Osmanskoj imperiji „bol iskusili“ ne samo Jermeni, nego i muslimansko stanovništvo te zemlje.
Turska tradicionalno negira optužbe na svoj račun, tvrdeći da su žrtve tragedije 1915. godine bili i Jermeni i Turci. Oštra reakcija Ankare na proces međunarodnog priznavanja genocida nad Jermenima 1915. godine u Osmanskoj imperiji jedan je od glavnih razloga za složene odnose Turske i Jermenije, prenose RIA Novosti.
Iako nema odluke međunarodnih sudova u vezi s tim pitanjem, genocid nad Jermenima u Osmanskoj imperiji priznale su mnoge države. Evropski parlament priznao je genocid nad Jermenima 1987. godine.
Hram Svete Sofije je nakadašnji pravoslavni hram, izgrađen u 6. veku za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana I. Nakon što je turska vojska pod vođstvom sultana Mehmeda II Osvajača zauzela Konstantinopolj 1453. godine, hram je pretvoren u džamiju. Godine 1935. odlukom osnivača Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka Hram Svete Sofije preobražen j u muzej.
Neke konzervativne političke partije i društveni islamski pokreti ratuju za njegovo ponovno pretvaranje u džamiju. Ipak, na višem nivou ova inicijativa za sada nema podršku.
