„Rusija i Kina imaju slične stavove o pitanjima koja se odnose na Drugi svetski rat“, rekao je profesor Đin, dodajući da su obe zemlje dale ogroman doprinos ratu, kao i da je cena koju su platile bila veoma visoka.
Profesor je primetio da su, štaviše, Kina i Rusija suočene sa pretnjom istorijskog revizionizma.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, Japan pokušava da pobegne od svoje istorijske odgovornosti (za zločine počinjene u Kini i na drugim mestima), a slična situacija se dešava i u istočnoj Evropi.
„U Litvaniji i Estoniji je bilo slučajeva uništavanja spomenika vojnicima Crvene armije, dok su u baltičkim zemljama, u Češkoj i Slovačkoj, sovjetski vojnici povremeno stavljani u istu ravan sa nacistima, što je veoma uvredljivo“, kaže profesor.
Đin je objasnio i da pored zajedničke pretnje istorijskog revizionizma, Kina i Rusija imaju sličano istorijsko iskustvo u odnosima koje SAD imaju prema obe ove zemlje.
Ovi faktori, prema njegovime rečima, približavaju Moskvu i Peking, gurajući ih u jaču političku saradnju.
„One će zajedno proslaviti 70 godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu i kinesko-japanskom ratu“, rekao je profesor, ističući da ta odluka odražava činjenicu da je rusko-kinesko partnerstvo, trenutno, na prilično visokom nivou.
„Ja verujem da ovaj period može trajati i duže, jer je zasnovan na zajedničkim interesima obe zemalje“, ističe on.
Komentarišući nedavnu odluku SAD da na Paradu pobede pošalje ambasadora Džona Tefta, Đin je objasnio da je Amerika donela odluku iz želje „da dalje ne pogoršava odnos sa Rusijom“.
Prema Đinovom mišljenju, mnogo važniji razlog za takvu odluku ima istorijske korene, s obzirom da su SAD i Sovjetski Savez bili saveznici u borbi protiv nacista.
„Da su SAD odlučile da nikoga ne pošalju na paradu, pokazale bi da ne poštuju svoje ljude koji su poginuli u borbama. Zato verujem da je Vašington, uprkos unutrašnjoj i spoljnoj politici koju vodi, iz istorisjkih razloga odlučio da pruži šansu Moskvi, umesto da se odupre po svaku cenu“, kaže Đin.
Ovakva oduka SAD, prema Đinovim rečima, može jako malo, u pozitivnom smislu, da promeni stavove drugih zemalja koje su odlučle da ne pošalju svoju delgaciju u Moskvu 9. maja.
Akademik je naveo činjenicu da će lideri Francuske i Nemačke, uprkos odluci da ne prisustvuju paradi, posetiti i položiti cveće na Grob neznanog junaka kada 10. maja stignu na razgovore u rusku prestonicu.
Što se tiče rusko-kineskih odnosa u dugoročnom periodu, Đin je primetio da neki ljudi na Zapadu veruju da približavanje Rusije i Kine ima za cilj suprotstavljanje SAD.
Međutim, prema njegovom mišljenju, odnosi dve zemlje su realni zbog komplementarnosti privreda zemalja, kao i potrebe jačanja pozicije i sigurnost na granicama.
„Dakle, čak i ako odnosi SAD i Moskve krenu da se odmrzavaju, Kina i Rusija će nastaviti blisku saradnju. Ovo će, verovatno, biti dugoročni fenomen“, zaključuje Đin.