Dvanaestog aprila 1961. godine, s kosmodroma „Bajkonur“ izveden je prvi let u kosmos. Na orbitu oko Zemlje ruski nosač rakete izveo je svemirski brod „Vostok“, kojim je upravljao Jurij Aleksejevič Gagarin, prvi kosmonaut. Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a od devetog aprila 1962. godine, 12. april postaje Dan kosmonautike, a od 1968. godine taj praznik dobija međunarodno priznanje posle ustanovljenja Svetskog dana avijacije i kosmonautike.
Tačno 25 godina kasnije, 12. aprila 1987. godine, sovjetski kosmonaut Aleksandar Ivanovič Lavejkin proveo je dan u otvorenom kosmosu na izvršavanju radnih zadataka. Zapravo, još 6. februara 1987. godine lansirana je raketa-nosač Sojuz TN2, kojom je upravljao pilot Jurij Viktorovič Romanjenko uz inženjera Lavejkina. Dva dana kasnije spojili su se sa kosmičkom stanicom Mir. Tamo su proveli pola godine. U tom periodu, tri puta su izlazili u otvoreni kosmos i sproveli više od 2.000 eksperimenata. Kako izgleda izlazak u otvoreni kosmos, govori Aleksandar Ivanovič Lavejkin:
„Kosmonauti tada oblače specijalne ’Orlan‘ skafandere i kroz poseban prolaz na svemirskoj stanici izlaze u otvoreni kosmos. Svaki takav skafander je praktično svemirski brod u malom. Na površini stanice kosmonauti izvršavaju određene zadatke. Konkretno mi smo postavljali dodatne solarne baterije“.
S druge strane, za život unutar same stanice Lavejkin kaže da je umnogome sličan životu na zemlji.
„Unutar same stanice odvija se svakodnevni život. Tamo se potpuno normalno živi — radi, spava, jede, pije, opet radi… Sve te zadatke i radnje obavljamo u običnoj odeći, na primer majici i šortsu“.
Početkom devedestih godina, Rusija i SAD počinju pregovore u vezi sa mogućom zajedničkom saradnjom. Tako 1993. godine Jurij Koptev, generalni direktor Ruske kosmičke agencije i Jurij Semjonov, generalni konstrukter kompanije „Energija“, predlažu šefu NASA-e Danijelu Goldinu da zajednički formiraju Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS). Mnogi američki političari otvoreno su se protivili ovoj ideji. Ipak, sa svega jednim glasom „za“ više, predlog je odobren u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država. Potpredsednik SAD Al Gor i predsednik Saveta ministara Ruske Federacije Viktor Černomirdin su 2. septembra 1993. godine zvanično izjavili da počinju zajednički radovi na novom svemirskom projektu MSS.
Danas na pilotiranoj orbitalnoj stanici, koja je ujedno i višenamenski kosmički eksperimentalni kompleks, udruženim snagama rade stručnjaci iz 15 država. Upravljanje stanicom se obavlja iz ruskog Centra upravljanja kosmičkim letovima u podmoskovskom gradu Korovljov i iz američkog Svemirskog centra Lindon B. Džonson u Hjustonu. Iako nije boravio na ovoj stanici, kosmonaut Lavejkin za radio Sputnjik govori:
„MSS je ogromna. Na njoj se nalazi međunarodna ekipa. Vrše se zanimljivi eksperimenti. Naravno, sva se tehnika modernizovala za ovih skoro trideset godina od mog poslednjeg leta. Sve je novo i interesantno. Što se tiče eksperimenata, oni su pre svega biološki, čak i sa životinjicama, gaje se razne biljke…“
Sa jedne strane, naš sagovornik govori da je život na stanicama, u bestežinskom stanju, poput svakodnevnog života. Ipak, spavanje, kupanje ili bilo koja druga životna radnja bez gravitacije nije tako jednostavna. Zbog toga, kosmonauti prolaze kroz ozbiljne pripreme.
„Naravno da je teško, ali kosmonauti se dugo pripremaju za let. Posle mnogo treninga izvršenih na zemlji, kosmonaut se dobro oseća u bestežinskom stanju. Sama priprema traje dve godine. Budući kosmonauti treniraju na trenažerima koji simuliraju uslove na svemirskom brodu ili stanici i prilagođavaju se uslovima života u kosmosu. Takođe, uči se mnogo teorije, polažu se teški ispiti. Prolazi se i veliki broj praktičnih vežbi, poput padobranskih skokova i specijalnih letova avionom“.
Za kraj, recimo još i da se pridružujemo čestitkama kosmonauta Aleksandra Ivanoviča Lavejkina:
„Slušaocima želim odlično rasloloženje i zdravlje. Čestitam Dan kosmonautike! Nadam se da će biti još više interesovanja za kosmičke letove, posebno među omladinom. Jer to može dovesti do pojave još većeg broja budućih kosmonauta…“
