„Srpsko pitanje nije marginalno pitanje i njegovo rešavanje je uvek prevazilazilo postojeće granice Srbije, ticalo se vitalnih interesa i srpskog i drugih balkanskih naroda, izazivalo pažnju i reakcije velikih sila, dobijalo evropske razmere. Tako je bilo i u godinama Prvog srpskog ustanka i Srpske revolucije, u godinama Velike istočne krize, u vremenu balkanskih i oslobodilačkih ratova, tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kao i tokom ratova devedesetih godina 20. veka. Tako je i danas“, rekao je profesor Dimić.
„Na stranicama ove knjige kolega Nikiforov obrađuje čitav jedan vek iz života srpskog naroda. Tu se otvara ono pitanje koje je postavljao profesor Andrej Mitrović kada govori o 20. veku — kakav je taj vek, koliko je taj vek složen, koliko je generacija i epoha sažeto u tom 20. veku? Taj vek se završava epohom u kojoj je razbijena jugoslovenska država, u kojoj srpskom narodu nije bilo dopušteno da reši svoje pitanje i vreme u kojem mu je gotovo poništeno dvesta godina moderne istorije“, istakao je Dimić.
Prema profesoru Dimiću, okosnica teksta ove knjige je istorija srpske državnosti, a istraživanje Nikiforova pokazuje da je srpski narod na kraju 20. veka doživeo i nacionalni, i državni, i ekonomski, i demokratski poraz i da se sa time moraju suočiti generacije koje danas žive u Srbiji.
Urednik knjige Miroslav Toholj istakao je da je način na koji Nikiforov vidi i analizira činjenice vezane za istoriju Srbije i srpskog naroda potpuno drugačiji i mudro interpretiran.
Profesor Aleksandar Životić je rekao da srpski narod duguje zahvalnost Nikiforovu zbog njegovog političkog delovanja na prostoru Republike Srbije i Republike Srpske u vreme kada je bio državni savetnik predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina, od 1992. do 1998. godine.
„Istoriju srpskog naroda on je svojim studentima predstavio kroz problematizaciju istorije 20. veka, pokazujući sve one izazove, probleme i prepreke sa kojima se srpski narod tokom 20. veka suočavao“, kazao je profesor Životić.
Životić smatra da Nikiforov u svojoj knjizi ističe pitanje kakva je srpska državnost na prelazu iz 20. u 21. vek i šta je to što srpski narod u pogledu svoje državotvorne tradicije unosi u ovo stoleće.
Konstantin Nikiforov je izneo zanimljive podatke o proučavanju srpske istorije u Rusiji.
„U Rusiji se oko pedeset ljudi profesionalno bavi istorijom Srbije i srpskog naroda, što je više od broja ljudi koji se bave istorijom Španije ili Italije. U proučavanju srpske istorije, ruski istoričari su na drugom mestu, ispred nemačkih i američkih. Na prvom mestu su, naravno, vaši, srpski istoričari. Mi tome pristupamo ozbiljno, ne kao publicisti, već temeljno, radom u arhivima i bibliotekama, proučavamo literaturu i izvore, sarađujemo sa srpskim istoričarima. Moja knjiga je mali doprinos tom radu“.
Knjigu „Srbija na Balkanu u XX veku“ objavile su izdavačke kuće „Filip Višnjić“ i „IGAM“ iz Beograda, a preveo je Ranko Gojković.
