Ja shvatam da vi i Keri imate dobre odnose. Ali to je posebna stvar. U čitavom svetu konfrontacija se oseća sve oštrije. Štaviše, Amerikanci sebi dozvoljavaju da izražavaju nezadovoljstvo kineskim projektima, velikim projektima. I učešćem drugih zemalja u tim projektima. Sutra dolazi koneski ministar inostranih poslova. Pregovaraćete u punom formatu. U kojoj meri Amerikanci utiču na naše odnose, odvraćaju li Kinu? I ako se odnosi razvijaju, oni treba da prolaze nekakve etape. Koja je naredna faza u odnosima sa Kinom? Kako vi to vidite?
– Amerikanci u principu pokušavaju da odvrate sve zemlje od odnosa sa Ruskom Federacijom, bez izuzetka. I to što su se oni sa takvim demaršom, pozivima da se ne bude previše aktivan u ruskom pravcu više puta obraćali između ostalog i Kini, navodi me da ozbiljno posumnjam u adekvatnost odluka koje se donose, više ne znam na kom državnom nivou, u Stejt deparmentu. Ali svi partneri sa kojima se sastajemo, kojima odlazimo u posete i koji dolaze kod nas, moje kolege, svi oni osećaju pre tog kontakta na svojoj koži obavezan uticaj ili američkog ambasadora ili se neko nižeg ranga obraća sa odgovarajućim zahtevom, ili nekakav izaslanik Vašingtona putuje i po regionu i svima govori da će…
Upozorava.
— Da, upozorava. Kao što je ambasador Šapiro izrazio u Pragu žaljenje što Zeman postupa kratkovido zbog toga što ide u Moskvu. Košmar, ne mogu to čak ni da prokomentarišem. Mislim da ste vi to učinili već prilično detaljno.
Da, ali Zeman je vrlo jasno to učinio. Prosto Šapiro faktički nije dobrodošao.
— Ali Zeman je prosto čovek koji ima sopstveno dostojanstvo i ponos. Nažalost, nisu svi takvi. I ja takođe ne shvatam. Ali kada isti, možda manje arogantan demarš upućuju Pekingu, ko li samo tamo proučava kinesku politiku, kineski položaj u savremenom svetu. Mi smo podigli odnose sa Kinom na neviđeni nivo. Nivo je zaista višestran, sveobuhvatan, strateški. Infrastrukturni projekti sa garancijom infrastrukturnih investicija koje ste pomenuli deo je filozofije savremene Kine o koncepciji pojasa Puta svile. I treba reći da predsednik Putin i predsednik Si Đinping na svojim sastancima redovno razmatraju tok ove regionalne višestrane saradnje. Tu spada i Šangajska organizacija za saradnju, i BRIKS, sve ono što je povezano na izvestan način sa razvojem evroazijskog prostora i njegovim povezivanjem sa regionom Pacifičkog prstena, s jedne strane i sa Evropom, sa druge. To je ogroman most. Ranije se to zvalo Put svile. Sada je takvih simbola mnogo više. Postoje i projekti modernizacije Bajkalsko-amurske magistrale i Transsibirske magistrale. Prema ukazu lidera Rusije i Kine i na ekspertskom nivou se vodi vrlo konkretan razgovor kako da se osigura sprega svih tih projekata. Mislim da će u istom niz biti i ideje koje se sada polažu u bazu agencije za garantovanje infrastrukturnih investicija, čiji smo članovi postali zajedno sa prvom grupom zemalja. Naravno, aktivno ćemo koristiti ovaj konstruktivan, operativan mehanizam za popularizaciju projekata koji su između ostalog povoljni za razvoj našeg sibira i Dalekog istoka.
Ove nedelje dolazi ne samo kolega iz Kine, već i iz Belgije. Dolazi u Moskvu i novi premijer Grčke Cipras. I sve to u kontekstu razgovora o izolaciji Rusije. Kako se sve to slaže?
— Meni je čak nezgodno da sve to komentarišem, zato što me je svojevrsno bilo stid zbog nekih teza sovjetske propagande, mada je sovjetska propaganda u celini bila priličo ubedljiva. Ali ponekad je izlaziva van okvira percepcije pametnih ljudi. Isto tako se sada odnosim prema misli kojom već godinu i po ispiraju mozgove običnim ljudima da se Rusija nalazi u izolaciji. Život pokazuje da je sve upravo suprotno. Ali nama su poznate sposobnosti vodećih televizijskih kompanija koje ne žele da dele svoj monopol na medijskom tržištu.
A u kojoj meri Kina može da oseti novu poziciju, novo svojstvo, novi status posle posete kineskog lidera proslavi 70-godišnjice pobede 9. maja u Moskvi?
— Meni se čini da je Kina već prilično dugo svesna svog novog statusa. To je status velike sile koja, naravno, veoma ceni svoju bogatu prošlost, svoju kulturu, tradicije. Zemlja koja je svesna svog preporoda psole Drugog svetskog rata, posle pobede nad japanskim militarizmom. To je vrlo veliki deo savremene kineske samosvesti. I 70-godišnji jubilej završetka Drugog svetskog rata za Kinu je vrlo ozbiljan datum, vezan sa neophodnošću da se ne dopusti bilo kakva revizija tog rata. Ovde se naši interesi potpuno podudaraju. Predsednik Putin je pozvao Si Đinpinga na proslavu 9. maja. U okviru proslave će naravno biti priređena runda pregovora. I predsednik Si Đinping je pozvao predsednika Putina da početkom septembra poseti Kinu, gde će se održavati manifestacije povodom 70-godišnjice jubileja pobede u Tihom okeanu. Uveren sam da je to vrlo važna veza naših zemalja. Veza koja pruža mogućnost da se brani neprikosnovenost rezultata tog rata, da se ne dopusti da se njegova istorija, heroji, predaju zaboravu, da se ona (istorija) prepiše tako da se u istu ravan postave i heroji i nacistički zločinci, i militaristički zločinci.
A kako vi ocenjujete ovu halabuku koja se podiže povodom 9. maja? Potpuno sam ubeđen da je provociraju Amerikanci, vuku ljude maltene za rukav: nemojte da putujete! Odgovaraju, upozoravaju, zastrašuju, kao što oni to umeju, prebacuju preko kolena, prete. Šta vi mislite, šta je to?
— Sećate se kako se govorilo u antička vremena: „Jupitere, ljutiš se. Znači, nisi u pravu!“ Možemo se ograničiti tim odgovorom. Nisam očekivao ništa drugo od naših američkih kolega, znajući njihovo ponašanje u aktuelnoj fazi svetskog razvoja.
