Interesantan je podatak da mnogi koji se pridružuju džihadistima Islamske države zapravo znaju vrlo malo o samom islamu.
Prema procenama stručnjaka, do sada je u Siriju s namerom da se priključi ID otputovalo oko 3.400 državljana Evropske unije, što je potvrđeno i u izveštaju Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Pored njih, preko 16.000 ljudi iz 90 drugih država takođe učestvuje u sukobima u toj zemlji.
Stručnjaci za borbu protiv terorizma su pred Političkim komitetom PSSE izneli ocenu da su razmere, brzina i geografsko područje na kojem se širi tzv. „fenomen stranih boraca“ apsolutno neuporedivi sa bilo čime što je do sada viđeno u svetu.
Fellow Dr. Paulussen briefs @coe Parliamentary Assembly’s Committee on Polit. Affairs & Democracy on #ForeignFighters http://t.co/ZdTuYiFsVp
— ICCT — The Hague (@ICCT_TheHague) March 18, 2015
Komitetu je takođe predočeno da su savremeni „strani borci“ najčešće veoma mladi, a da je njihovo znanje o islamu prilično ograničeno i površno.
„Trenutni fenomen — dolazak stranih boraca u Siriju u velikom broju — deo je posebne mladalačke podkulture, koja se razvila u veoma specifičnom socijalnom i međunarodnom kontekstu — ili, možda je bolje reći da se razvila uprkos njemu“, kaže Rik Kulset, sa Univerziteta u belgijskom gradu Gentu.
„Mnogima od ovih ljudi svakodnevicu u ’prethodnom životu‘ predstavljali su droga, sitan kriminal i ulično nasilje“, dodaje on. „Stiče se utisak da su posredi mahom usamljeni pojedinci, otuđeni od porodice i prijatelja, koji usled te otuđenosti u jednom trenutku postaju izrazito besni. A odlazak u Siriju je jedan od mnogih načina da taj bes pokušaju nekako da izbace.“
Plan o zabrani putovanja u zone konflikta
Kristof Paulusen, iz Međunarodnog centra za antiterorističke aktivnosti u Hagu, kaže da je oko 12 procenata svih džihadista koji su ranije bili optuživani za aktivnosti povezane s terorizmom u Evropi, između 2001. i 2009. godine putovalo u inostranstvo ili iz ideološih razloga, ili radi vojne obuke i učešća u sukobima u inostranstvu.
„Apsolutni brojevi su u porastu, a sa njima se povećavaju i šanse za novi napad džihadista na teritoriji Evrope,“ upozorava Paulusen.
„Trenutni prioritet nam je da sprečimo da ekstremisti putuju u inostranstvo, kao i da maksimalno smanjimo rizik koji pojedinci koji se vraćaju iz zona konflikta predstavljaju za Evropu“, navodi Mats Benestad, koordinator radne grupe Saveta Evrope pod imenom ’Kodekster‘, koja se bavi pitanjem radikalizacije muslimana.
Islamic State's female bloggers draw European women to Syria —Police afraid,masked. http://t.co/L8TYNFpwgK #svpol pic.twitter.com/qpXOERoK0c
— Alexander (@Sverigefriend) January 13, 2015
On dodaje i da Savet Evrope trenutno priprema nacrt protokola za Konvenciju o prevenciji terorističkih aktivnosti. Tim dokumentom, pokušaj putovanja u inostranstvo s namerom priključivanja terorističkim aktivnostima, finansiranje i organizacija takvih putovanja, učešće u terorističkoj obuci i članstvo u terorističkoj organizaciji bili bi proglašeni za krivična dela.
Holandska obaveštajna i bezbednosna služba AIVD uporedila je neočekivanu, brzu i zabrinjavajuće rasporostranjenu praksu putovanja mladih džihadista u inostranstvo sa „nekontrolisanim rojenjem pčela“ — dakle, odvija se veoma decentralizovano, sa brojnim pojedinačnim i mahom autonomnim elementima koji, međutim, imaju određenu dozu kolektivne kohezije, i svi se kreću ka istom cilju.
U nedostatku jasne hijerarhije i jakog lanca komande, glavna snaga unutar takvog pokreta jeste horizontalni uticaj — prijatelji, rođaci, komšije i pojedinci koji dele sličan pogled na svet — kako u realnom, tako i u virtuelnom okruženju.
Mats Benestad navodi da je velika izloženost elektronskim medijima, kao i veoma profesionalna i perfidna upotreba socijalnih mreža od strane pripadnika Islamske države znatno doprinela tome da fenomen „stranih boraca“ poprimi zabrinjavajuće razmere.
