Poslanici EP pozdravljaju odlučnost Vlade Srbije da sprovede sistemske i strukturne ekonomske reforme, navodi Beta.
U nacrtu rezolucije ocenjuje se da Srbija zaostaje u reformi pravosuđa koja je od presudne važnosti za napredak borbe protiv korupcije i za bezbednost poslovanja i investicija, i naglašava se ključni značaj nezavisnosti pravosuđa i nepristrasnosti sudija i tužilaca.
Po predlogu rezolucije, o kojoj će sutra glasati evroposlanici, poglavlje 23 o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24 — pravda, sloboda i bezbednost, treba otvoriti u ranoj fazi pregovora EU i Srbije.
Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu postignutih dogovora i da odmah na početku pregovora o članstvu EU-Srbija treba otvoriti i poglavlje 35 koje obuhvata normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.
Prethodna verzija rezolucije dopunjena je amandmanima, tako da se sada „insistira na činjenici da poglavlje 35, vezano za odnose Srbije i Kosova, mora biti podvrgnuto preciznoj definiciji“.
„Okvir pregovora dozvoljava da se utvrdi da li napredak u jednom poglavlju jasno zaostaje u odnosu na pregovore u celini, što omogućava Evropskoj komisiji da preporuči odlaganje otvaranja ili zatvaranja drugih poglavlja“, dodaje se u predlogu rezolucije.
Poslanici EP „podstiču srpske vlasti da preduzmu strukturne ekonomske reforme radi pospešenja ekonomskog rasta, da stvore povoljnije uslove za preduzeća i ulaganja u celoj Srbiji“.
Takođe traže od Vlade Srbije da uloži napore za „suzbijanje nezaposlenosti i siromaštva, uravnoteženje budžetskih troškova i da se bori protiv korupcije, koja je glavna pretnja za poslove“.
Evropski poslanici isto tako „pozivaju Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući svoju politiku prema Rusiji“.
U dokumentu se izražava „žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara(EU) kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije“.
EP dodaje da se „ipak moraju imati u vidu tradicionalno snažne ekonomske i socijalne veze koje ujedinjuju te dve zemlje, uz ocenu da Srbija može odigrati ulogu od krajnje važnosti kad je reč o odnosima između EU i Rusije“.
Primećuje se, međutim, da je „Srbija s velikom pažnjom dočekala lica kojima je zabranjen ulazak u Uniju i da organizuje vojne vežbe s ruskom vojskom“.
EP „ohrabruje Srbiju da iskoristi predsedavanje OEBS-u kako bi se doprinelo stabilizaciji stanja na istoku Ukrajine“.
U predloženoj rezoluciji takođe se „pohvaljuje rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stepenu odgovornosti državnih institucija“, uz napomenu da se „preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati“.
EP pozdravlja donošenje zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radiodifuzionim uslugama i traži njihovo sprovođenje.
Evroposlanici navode da su „zabrinuti zbog pretnji novinarima, što se ogleda u sve većoj autocenzuri… i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji“ i naglašavaju potrebu „potpune transparentnosti medijskog vlasništva“.
U tekstu rezolucije sa „zabrinutošću se konstatuje da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost medija“ i pozivaju se vlasti Srbije da stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljne vrednosti EU.
Takođe se „pozdravlja konstruktivan duh s kojim Vlada Srbije deluje u odnosima sa susednim zemljama… i ispunjava međunarodne obaveze“.
„EP ohrabruje Srbiju da u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama i krene u rešavanje bilateralnih pitanja na pragmatičan način“, a kao jedno od važnih pitanja za regionalno pomirenje navodi se rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima u Hrvatskoj, na Kosovu i u BiH.
Ovaj stav bi mogao da se razume i kao izvestan odraz odbačenog zahteva delegacije hrvatskih poslanika u prethodnoj raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP. Taj stav je podrazumevao da se Srbiji kao uslov za dalji napredak ka EU postavi odustajanje od istraga ratnih zločina u regionu, uz rešavanje pitanja sudbine nestalih, povraćaja kulturnih dobara i rešavanja granice na Dunavu.
Visoki zvaničnik Evropske komisije Simon Morđu je na to uzvratio da to ne dozvoljava utvrđeni okvir pregovora o članstvu i da se, kao i do sada, bilateralna pitanja moraju rešavati izvan samih pregovora. Rekao je i da je srpski zakon o ratnim zločinima veoma sličan zakonima više članica EU.
U dokumentu Parlamenta EU se od Vlade Srbije traži da otvori arhive JNA, a bivšim jugoslovenskim republikama omogući pristup dokumentima bivše jugoslovenske tajne policije UDBA.
„Pravna nesigurnost prisutna je u privatnom sektoru i nakon usvojenih zakonskih izmena“ i otud se u rezoluciji „ponovo izražava zabrinutost zbog odredbi novog člana 234 o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se još mogu proizvoljno tumačiti“.
Takođe se kaže da Srbija treba da usaglasi propise s pravnim tekovinama Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturiranje javnog preduzeća za gas.
