Dualni model stručnog obrazovanja primenjuje se u većem broju evropskih zemalja, a najuspešniji je u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj. Ovaj sistem odnedavno se primenjuje i u Srbiji, u tri stručne škole u Beogradu i četiri u drugim gradovima. Jedna od njih je Elektrotehnička škola „Mihajlo Pupin“ u Novom Sadu.
U firmu kao u školu
Na osnovu ugovora Republike Srbije i GIZ-a, Nemačke organizacije za tehničku saradnju, po tom sistemu školuje se prva generacija. Reč je o novom modelu zanatskog obrazovanja koji nije potpuno preuzet od nemačkog, već su u naše obrazovanje preneti delovi koji su primenjivi i ostvarivi u ovim uslovima. Trenutno se praksa obavlja u školskim radionicama, jer i po Zakonu o radu deca ne mogu na posao. U drugoj godini, učenici će dva dana provoditi u firmama, a tri u školi. Školovanje tokom završne godine podrazumeva dva dana nastave i tri dana rada u preduzeću.
„To, između ostalog, uključuje stipendiranje učenika i plaćanje određene nadoknade za posao koji učenik tamo obavlja, ta dva ili tri dana u trećoj godini školovanja. Mi već sada imamo od firme koja je zainteresovana ponuđene i stipendije za decu. Trenutno radimo sa „Energotehnikom“, firmomm u energetskom sektoru, oni su veoma zainteresovani za naše električare. Imali su potrebu za upisom sedamdeset đaka, a upisano je dvadesetak“, kaže direktor ETŠ „Mihajlo Pupin“, Milan Vukobrat.
Deca u firmi imaju mentora koji prati njihov rad i izdaje zadatke, a obilazi ih i koordinator iz škole, kako bi obrazovna ustanova imala uvid u znanje stečeno praksom. Đacima će biti ponuđena i praksa tokom letnjeg raspusta, u drugoj godini učenička plata za taj period biće 70, a u trećoj, 100 evra. Dok Vukobrat, koji je i član Saveta za stručno obrazovanje osnovanog od strane Vlada Republike Srbije, smatra da je dualno obrazovanje odlično rešenje da se đacima i roditeljima vrati interesovanje za zanat, penzionisana profesorka Univerziteta u Beogradu, Srbijanka Turajlić, misli da je nedopustivo da se kroz trogodišnje školovanje deca osude da ne mogu nikada stići dalje od onoga što nudi zanat.
„S jedne strane, to je dobro jer njima treba praksa, ali ako bi to bila četvorogodišnja škola u kojoj bi imali i opšteobrazovne predmete, stekli opšte obrazovanje i stekli mogućnost da jednog dana, ako se ipak predomisle, nastave da se bave nečim drugim, to bi bilo odlično. Da ne govorim o tome da će se i te profesije, uz sav tehnološki razvoj, menjati. Ni cipele se više neće praviti na isti način, ni vodovod se ne popravlja na isti način kao nekada. Deci treba mnogo više znanja od zanata koji će dobiti za tri godine.“, kaže za Sputnjik Srbijanka Turajlić.
Ideja je da se sistem obrazovanja usklađuje sa privredom tako što učenici zanatsko tehničkog obrazovanja imaju praksu u preduzećima u kojima će se kasnije zaposliti, kažu u Ministarstvu prosvete.
Dualno obrazovanje uskladiti sa privredom
U Srbiji, zbog prirode obrazovnog sistema nije moguće primeniti već razvijena rešenja, nego je potrebno prilagođavanje u skladu sa našim tipom privrede, mentalitetom, ističu u Ministarstvu. Kako saznajemo, radiće se i na zakonskoj regulativi.
Uporedo, razvijaju se novi trogodišnji profili, industrijski mehaničar, bravar, zavarivač, limar i električar.
Plan je da se u budućnosti sličan sistem prenese i na druge profile u oblasti poljoprivrede, tekstila i druge.
Obaveza da đake prime u stalni radni odnos ne postoji u slučaju partnera ETŠ iz Novog Sada. Međutim, škola ovih dana pokušava da u projekat dualnog obrazovanja ubaci i zanimanje elektromonter, jer će radnici tog profila narednih godina biti neophodni Elektroprivredi Srbije.
Nemački projekat se primio u Indoneziji i Maleziji, ali je takođe promenjen na osnovu lokalnih specifičnosti obrazovnog sistema i potreba privrede u tim zemljama. Sistem sličan dualnom obrazovanju Srbija je već imala u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kada su radile Škole učenika u privredi.
