Fu je dodala da će povećanje vojnog budžeta biti u skladu sa rastom celokupne potrošnje i istakla da će to i zvanično biti objavljeno u četvrtak, kada počinje sednica Nacionalnog narodnog kongresa, prenosi Bi-Bi-Si.
Ona je istakla da Kina nije zaboravila lekcije iz istorije — „oni koji ostanu iza biće na meti siledžija“.
„Naša zemlja će se modernizovati, a važan deo toga je modernizacija nacionalne odbrane. To zahteva određenu garantovanu sumu novca“, rekla je Fu.
Kina je poslednjih godina stalno povećavala vojni budžet, i to u dvocifrenim procentima.
Peking je prošle godine povećao budžet za vojsku za 12,2 odsto, na 130 milijardi dolara i sada ima drugi po vrednosti vojni budžet na svetu, ali se, uprkos tome, nalazi daleko iza SAD. Poređenja radi, američki predsednik Barak Obama je za fiskalnu 2016. godinu za vojsku tražio budžet od 585 milijardi dolara.
Kina je saopštila da je povećanje budžeta neophodno za modernizaciju vojske te zemlje, najveće na svetu.
Peking pojačano ulaže u visokotehnološku opremu poput podmornica i stelt aviona, navodi dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pekinga, prenosi agencija Beta.
Peking takođe investira u pomorske snage, uključujući i nosače aviona. Nedavni medijski izveštaji o postojanju drugog kineskog nosača aviona brzo su opovrgnuti.
Bi-Bi-Si navodi da kineski susedi pažljivo prate vojne investicije te zemlje.
Poslednjih godina, Peking je zauzeo agresivniji pristup prema pomorskim teritorijalnim sporovima koje ima sa Japanom i drugim zemljama u jugoistočnoj Aziji, što je dovelo do rasta regionalnih tenzija.
Kao odgovor, Japan je povećao svoj vojni budžet, a to je učinila i Indija, koja ima spornu kopnenu granicu sa Kinom.
Američki zvaničnici, pak, strahuju da Kina umanjuje svoju trenutnu vojnu potrošnju, sumnjajući da je ona mnogo veća.
