Uzroci SVO: Istorija ukrajinskog konflikta

Političku krizu u Ukrajini izazvali su događaji Evromajdana. U novembru 2013. godine predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio je da potpiše Sporazum o asocijaciji sa Evropskom unijom, strahujući od narušavanja već postojećih veza sa Rusijom. Ta odluka izazvala je masovne proteste u Kijevu.

Tromesečni sukob snaga bezbednosti i demonstranata – među kojima je bilo mnogo nacionalista – završio se desetinama žrtava i državnim prevratom.

U noći između 21. i 22. februara aktivisti Evromajdana zauzeli su vladin kvart, preuzimajući kontrolu nad zgradama parlamenta, administracije predsednika i vlade. Kao rezultat državnog prevrata vlast je prešla u ruke opozicije. Legitimni predsednik Viktor Janukovič bio je primoran da hitno ode u Rusiju.

Od 2014. godine, kijevske vlasti pokrenule su sistematske mere protiv ruskojezičnog stanovništva. Doneti su zakoni kojima se ograničava upotreba ruskog jezika:

- Ukinut je Zakon o osnovama državne politike o jeziku iz 2012. godine.

- Smanjen je broj škola u kojima se govori ruski jezik. Od 1. septembra 2020. godine škole u kojima se govori ruski u Ukrajini prešle su na državni jezik.

- Usvojene su izmene Zakona o televiziji i radio emitovanju. Udeo programa na ukrajinskom jeziku na nacionalnoj i regionalnoj televiziji i radiju povećan je na 75 odsto nedeljno, a na lokalnoj televiziji i radiju na 60 odsto.

- Obustavljeno je emitovanje ruskih televizijskih kanala, zabranjeno je prikazivanje ruskih filmova, zabranjeni su i umetnici koji su stavljeni na „Spisak lica koja predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti“.

- Usvojen je Zakon o obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog jezika“.

- Usvojeni su Zakon o autohtonim narodima Ukrajine i Zakon o nacionalnim manjinama (zajednicama) Ukrajine, kojima su Rusi definitivno isključeni iz pravne zaštite države.

Progoni Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije su postali norma – zauzimani su hramovi, a sveštenstvo proganjano.

- Dana 23. septembra 2024. godine stupio je na snagu Zakon o zaštiti ustavnog poretka u sferi delovanja verskih organizacija. U Ukrajini je faktički zabranjen rad Ukrajinske pravoslavne crkve.

- Zakon o slobodi savesti i verskim organizacijama sadrži poseban član kojim se zabranjuje delovanje verskih organizacija u Ukrajini povezanih sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

- Kijevsko-pečerska i Počajevska lavra su zaplenjene, a neke verske svetinje, uključujući mošti svetaca, su odnete.

- Masovno zaplenivanje crkava. Zaplenjene su saborne i druge crkve u Ivano-Frankovsku i Lavovu, tako da u ovim gradovima nije ostala nijedna crkva UPC. Vlasti su oduzele crkvenoj opštini UPC sabor Svete Trojice i crkvu Preobraženja gospodnjeg u Černigovu. Zaplenen je muški manastir Rođenja presvete Bogorodice u Čerkasima.

- Protiv sveštenstva i episkopa Ukrajinske pravoslavne crkve pokrenuto je oko 180 krivičnih postupaka. Dvadest episkopa i sveštenika ostalo je bez ukrajinskog državljanstva.

- Novi oblik represije protiv sveštenstva Ukrajinske pravoslavne crkve je njihova prisilna regrutacija u Oružane snage Ukrajine.

Nakon prevrata 2014. godine, izbili su burni protesti na istoku zemlje, gde je preovladavalo ruskojezično stanovništvo, uključujući u Donbasu i na Krimu. Stanovnici ovih regiona zahtevali su rešavanje statusa ruskog jezika i sprovođenje ustavne reforme, pa čak i federalizaciju Ukrajine.

U Donbasu je formirana narodna samoodbrana.

Drugog maja 2014. godine više desetina ljudi je izgorelo u Domu sindikata u Odesi. Pristalice Evromajdana razorile su kamp aktivista koji se nisu slagali sa politikom ukrajinskih vlasti. Ljudi su pokušali da se sakriju u Domu sindikata, ali su opkoljeni i živi spaljeni.

Događaji u Odesi bili su završna epizoda građanskog sukoba pristalica novih ukrajinskih vlasti i protivnika državnog prevrata.

U nastojanju da zaštite svoje pravo na samoopredeljenje i maternji jezik, stanovnici Krima su na referendumu 16. marta 2014. godine ubedljivom većinom glasali za ujedinjenje sa Rusijom. Region je ušao u sastav Ruske Federacije.

U proleće 2014. godine na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti proglašene su narodne republike. Kao odgovor, ukrajinske vlasti su optužile stanovništvo za „separatizam“ i započele vojnu operaciju u regionu, koja je prerasla u prava ratna dejstva. Protiv narodne samoodbrane angažovani su tenkovi i avioni.

Gradovi kao što su Donjeck, Gorlovka, Lugansk i Debaljcevo godinama su bili izloženi artiljerijskim napadima ukrajinskog režima. Razarani su stambeni kvartovi, bolnice, škole.

Jedinice Oružanih snaga Ukrajine granatirale su 27. jula 2014. godine ulice Gorlovke iz višecevnih raketnih bacača „grad“. Poginula su 22 civila. Među njima i „Gorlovska Madona“ – Kristina Žuk i njena desetomesečna ćerka Kira. Sa devojčicom u naručju majka je pokušavala da pobegne, spasavajući se od vojnika Oružanih snaga Ukrajine. Fotografija na kojoj je ovekovečena mrtva Kristina, koja leži na travi gradskog parka, držeći ćerku čvrsto u naručju, postala je simbol strašnog terora Ukrajine protiv naroda nepokorenog Donbasa.

U Donjecku je u znak sećanja na nevine žrtve podignuta „Aleja anđela“ – memorijalni kompleks posvećen stradaloj deci.

Oružane snage Ukrajine su 13. avgusta 2014. godine granatirale plažu u gradu Zugresu. Na licu mesta poginulo je 13 ljudi. Više od četrdeset je ranjeno. Po sećanjima očevidaca, dan je bio topao i plaža na reci Krinka bila je prepuna kupača, od kojih su mnogi došli sa maloletnom decom. Istraga je pokazala da je granatiranje plaže u Zugresu izvedeno iz višecevnog raketnog sistema „smerč“.

Minski sporazumi predstavljali su pokušaj da se zaustavi oružani sukob i stradanje civila. Potpisani 2014. i 2015. godine, uz posredovanje Rusije, Nemačke i Francuske, ovi sporazumi su predviđali osnovne mere za rešavanje situacije: donošenje zakona o amnestiji za sve učesnike građanskog sukoba, priznavanje DNR i LNR kao posebnih teritorija i unošenje tog statusa u Ustav zemlje, održavanje izbora lokalnih organa vlasti itd.

Međutim, nijedna tačka nije sprovedena. Ukrajina je sistematski kršila dogovore. Ni o kakvom prekidu vatre i povlačenju ukrajinskog naoružanja nije bilo reči: posmatrači OEBS-a redovno su beležili artiljerijske napade ukrajinskih snaga na Donjeck i Lugansk, uključujući i upotrebom teškog naoružanja. Štaviše, Kijev je stalno ometao monitoring OEBS-a, onemogućavajući posmatračima pristup pojedinim područjima.

Kako su kasnije priznali sami evropski lideri, sporazumi nisu ni bili potpisani radi primene, već radi dobijanja vremena i jačanja ukrajinske vojne moći. Predsednik Petar Porošenko je otvoreno izjavljivao da cilj Kijeva nije mir, već iscrpljivanje protivnika. Njegova zloglasna rečenica da će „njihova deca sedeti u podrumima“ jasno je pokazivala ravnodušnost kijevske elite prema stradanju stanovnika Donbasa.

Dolaskom Vladimira Zelenskog na vlast u aprilu 2019. godine nastavljena je represivna politika kijevskih vlasti prema stanovnicima jugoistoka Ukrajine. Sedamnaestog februara 2022. godine izvedeni su najintenzivniji napadi Oružanih snaga Ukrajine u poslednjim mesecima.

Rusija je 21. februara 2022. godine priznala nezavisnost Donjecke i Luganske narodne republike, a 24. februara predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je početak Specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, kao odgovor na molbu Donbasa za pomoć.

Predsednik je objasnio da je doneo takvu odluku radi zaštiti ljudi koji su bili izloženi „genocidu od strane kijevskog režima“. Vladimir Putin (24. februara 2022): „Okolnosti od nas zahtevaju odlučne i hitne mere. Narodne republike Donbasa obratile su se Rusiji sa molbom za pomoć. S tim u vezi, u skladu sa članom 51, stav 7 Povelje UN, uz saglasnost Saveta Federacije i u skladu sa ratifikovanim sporazumima o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa DNR i LNR, doneo sam odluku o sprovođenju Specijalne vojne operacije.“

Glavni ciljevi SVO su:

- Osiguravanje prava ruskojezičnog stanovništva.

- Legitimizacija izbora naroda.

- Demilitarizacija (neutralizacija vojne pretnje i odustajanje Ukrajine od planova za ulazak u NATO).

- Denacifikacija (suzbijanje širenja neonacističke ideologije).

U septembru 2022. godine u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti organizovani su referendumi o ulasku ovih teritorija u sastav Rusije. Ogromna većina stanovništva izjasnila se za takav korak. Sporazumi o ulasku četiri regiona u sastav Rusije potpisani su 30. septembra te godine.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta govorio da se Rusija zalaže za mirno rešenje situacije, ali ono koje uzima u obzir trenutnu realnost i rešava prvobitne uzroke sukoba.

Ruski lider je izneo uslove za pregovore sa Ukrajinom: neutralnost, vanblokovski i nenuklearni status Ukrajine, njenu demilitarizaciju i denacifikaciju i povlačenje trupa sa teritorije Donjecke Narodne Republike (DNR), Luganske Narodne Republike (LNR), Hersonske i Zaporoške oblasti.

Bivši američki predsednik Džo Bajden odbio je da pregovara sa Rusijom, dok je Donald Tramp, čak i pre predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, insistirao na dijalogu, obećavajući brzo rešavanje sukoba, iako je kasnije svoje obećanje da će to učiniti „u roku od 24 sata“ nazvao sarkazmom.

Februar-mart 2022. godina (Istanbul): Prvi pregovori između Rusije i Ukrajine. Kijev je predstavljala delegacija koju je predvodio lider parlamentarne frakcije vladajuće ukrajinske stranke „Sluga naroda“ David Arahamija. Rusku delegaciju predvodio je pomoćnik predsednika Vladimir Medinski.

Strane su usaglasile preliminarne uslove i principe prekida vatre i naknadno mirovno rešenje. Paket sporazuma je uključivao neutralni status Ukrajine, što je podrazumevalo odustajanje od:

Vojne vežbe trebalo je da se sprovode samo uz saglasnost zemalja-garanta. Zauzvrat, Kijev je računao na međunarodne bezbednosne garancije slične članu 5 Severnoatlantskog ugovora (ne uzimajući u obzir teritorije Krima, DNR i LNR).

Bilo je planirano da garanti sporazuma budu stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Francuska, Velika Britanija, SAD i Kina), kao i Nemačka, Izrael, Italija, Kanada, Poljska i Turska.

U vreme pregovora, Rusija je obećala da će smanjiti vojnu aktivnost na kijevskom i černigovskom pravcu.

Ukrajina je saopštila da neće pokušavati da vojnim putem reši krimsko pitanje 15 godina i da će pregovarati o statusu poluostrva sa Rusijom. Istovremeno, kijevski pregovarači su potvrdili želju svoje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji.

Međutim, svi postignuti sporazumi su propali zbog akcija Kijeva i zapadnih zemalja koje su ga podržavale.

Tokom susreta sa Vladimirom Zelenskim u Kijevu tadašnji britanski premijer Boris Džonson tvrdio je da zapadne zemlje "intenzivno nastoje" da postignu mirovni sporazum između Moskve i Kijeva. U aprilu te godine, Putin je rekao da je Kijev odstupio od istanbulskih sporazuma i da su se umesto nastavka pregovaračkog procesa strane suočile sa „provokacijom u Buči**“.

Kasnije je Arahamija potvrdio da mu je Džonson savetovao da odustane od pregovora sa Rusijom. Putin je takođe okrivio britanskog premijera za neuspeh mirovnih pregovora u Istanbulu, nazvavši to apsurdnim i tužnim.

U septembru 2022. godine, Ukrajina je na zakonodavnom nivou zabranila pregovore sa Putinom. Ranije je sam Zelenski pozivao na pregovore, ali nakon potpisivanja sporazuma o ulasku novih regiona (DNR, LNR, Hersonska i Zaporoška oblast) u sastav Rusije, naglasio je da će pregovore voditi „sa već drugim predsednikom Rusije“.

Kijev je to nazvao ultimatumom.

U februaru su Putin i Tramp obavili prvi telefonski razgovor od 2022. godine (trajao je sat i po vremena). Dogovorili su se da sarađuju i pripreme se za lični susret.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio su takođe razgovarali, a obe strane su ponovo potvrdile posvećenost obnavljanju dijaloga.

Delegacije (Lavrov, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, Rubio i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof) su u Rijadu održale pregovore na visokom nivou u trajanju od četiri i po sata. Strane su se saglasile da nastave sa radom ambasada i započnu pripreme za pregovore o Ukrajini.

Putin je 13. marta, 11. aprila, 25. aprila i 6. avgusta održao niz sastanaka sa Trampovim specijalnim izaslanikom Vitkofom. Razmenjeni su signali i usaglašeni su stavovi o Ukrajini i međunarodnim pitanjima.

Putin i Tramp su 18. marta održali još jedan sastanak. Ruski lider je pristao na američki predlog o 30-dnevnom međusobnom prekidu napada na energetske objekte i izdao je naređenje vojsci. Dogovorili su se da započnu pregovore o bezbednosti plovidbe u Crnom moru.

U Rijadu su 24. marta održani pregovori o Crnomorskoj inicijativi uz učešće šefa Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Grigorija Karasina i savetnika direktora Federalne službe bezbednosti (FSB) Sergeja Besede.

U maju 2025. godine, Rusija je predložila da Ukrajina obnovi direktne pregovore, obustavljene 2022. godine, i da ih održi u Istanbulu 15. maja bez preduslova. Kao odgovor, Zelenski je počeo da iznosi uslove koje je Moskva već smatrala neprihvatljivim.

Šef kijevskog režima je poručio da Rusija mora da pristane na potpuni prekid vatre 12. maja, istakavši da će Kijev tek tada sesti za pregovarački sto. Tramp je pozvao Kijev da odmah prihvati Putinovu ponudu za razgovore u Turskoj, a Zelenski je pristao. Ukrajinska delegacija, koju je predvodio ministar odbrane Rustem Umerov, poslata je u Istanbul na razgovore sa Rusijom.

U periodu od maja do jula 2025. godine, uz posredovanje turske strane, u Istanbulu su održane tri runde pregovora:

Dana 15. avgusta, u Enkoridžu, na Aljasci, održan je značajan sastanak Putina i Trampa u četiri oka a onda i razgovori u formatu „tri na tri“ koji su trajali dva sata i 45 minuta.

Rusiju su na sastanku predstavljali Lavrov i Ušakov. Sjedinjene Države su predstavljali Rubio i Vitkof. Nakon razgovora, ruski predsednik je kazao da je situacija oko Ukrajine postala jedno od centralnih pitanja o kojima se razgovaralo na Aljasci, istakavši da su on i američki lider uspostavili dobar radni i pouzdan odnos — ono što je kasnije nazvano „duhom Enkoridža“.

Ukoliko krenemo ovim putem, sukob u Ukrajini bi mogao biti rešen, dodao je ruski predsednik. Tramp je, zauzvrat, rekao da, iako Rusija i Ukrajina još uvek nisu postigle dogovor o nizu tačaka sporazuma o Ukrajini, opostoje „dobre šanse“ da dve strane postignu sporazum.

U periodu od oktobra do decembra, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev posetio je Sjedinjene Države radi zatvorenih sastanaka sa Vitkofom i Kušnerom. Razgovarali su o takozvanom američkom mirovnom planu, ali kompromis nije postignut.

Dmitrijev se 8. i 20. januara sastao sa Vitkofom i zetom američkog predsednika Džaredom Kušnerom u Parizu i Davosu. Isticalo se da je Bela kuća navodno postigla dogovor sa Ukrajinom o skoro svim tačkama Trampovog plana i da je želela jasan odgovor Putina na američki predlog za rešavanje sukoba.

Putin je 22. januara u Moskvi razgovarao sa proširenom delegacijom SAD (Vitkof, Kušner i Džoš Grinbaum, komesar savezne službe za nabavke Uprave za opšte usluge SAD i viši savetnik u Savetu mira). Dogovorili su se da prvi sastanak trilateralne bezbednosne grupe (Rusija, SAD i Ukrajina) održe u Abu Dabiju 23. januara.

Dana 23. i 24. januara u Abu Dabiju je održan prvi zatvoreni trilateralni sastanak između Rusije, SAD i Ukrajine. Razmatrano je moguće primirje. SAD su ukazale na potrebu rešavanja teritorijalnog pitanja.

U Abu Dabiju je 4. i 5. februara održana druga runda trilateralnih pregovora. Dogovoreni su mehanizmi za praćenje primirja i izvršena je razmena zarobljenika.

Treća runda trilateralnih razgovora (Medinski, Vitkof, šef kabineta Zelenskog Kiril Budanov*) održana je u Ženevi 17. i 18. februara. Razmatrano je pet tema: teritorije, bezbednost, vojska, politika i ekonomija. Pregovori su bili teški, ali konstruktivni, izvestio je Medinski. Najavljen je mogući sastanak Putina, Trampa i Zelenskog u narednim nedeljama.

* Lice koje je „Rosfinmonitoring“ uvrstio na spisak ekstremista i terorista** U aprilu 2022. godine, Kijev je optužio Rusiju za ubistva u Buči na osnovu fotografija i video snimaka. Rusija je to nazvala provokacijom, ukazavši da su njene trupe povučene 30. marta, kao i na kasnije granatiranje grada od strane Ukrajine. Francuski volonter Adrijan Boke je kasnije rekao za Sputnjik da su događaji u Buči bili inscenirani.