Ovako epilog Samita EU – Zapadni Balkan ocenjuje Zoran Milivojević, diplomata u penziji, koji takođe smatra da se pokazalo da je učešće Srbije na skupu u Tirani bilo opravdano i važno.
„Kada je reč o Srbiji dominirale su dve stvari: prva je opšteg karaktera koja se tiče odnosa EU i Zapadnog Balkana gde je EU imala za cilj da podigne dinamiku ali i da promoviše svoju politiku prema Rusiji i da obezbedi koheziju oko tog pitanja ne samo na nivou Unije, već i na nivou Zapadnog Balkana,“ kaže Milivojević, komentarišući rezultate sastanka predstavnika EU i Zapadnog Balkana održanog u utorak u Tirani.
Sankcije Rusiji glavna tema
U deklaraciji manje- više, dodaje Milivojević, figurira stav da rat u Ukrajini generalno ugrožava mir i da je potrebno da se tome posveti pažnja, što je velika razlika u odnosu na prvobitni dokument u kome se isticala neophodnost usklađivanja politike država Zapadnog Balkana sa spoljnom politikom EU, što uključuje i uvođenje sankcija Rusiji.
„Za EU je takođe bila važna stvar da se ona ne dovodi u pitanje i u tom smislu treba razumeti ponovo afirmisanje politike proširenja i evropske perspektive u pokušaju da se zemlje Zapadnog Balkana drže evropskog opredeljenja,“ napominje naš sagovornik.
Ono što je konkretno urađeno, ističe Milivojević, jesu sporazumi postignuti oko za rominga i energetike, sredstva koja su vezana za infrastrukturne projekte i sredstva vezana za štetu od rata ili od posledica rata, što je opet neka kopča sa krizom u Ukrajini.
„Što se tiče Srbije, njeno prisustvo u Tirani je na neki način potvrdilo naš osnovni cilj koji Srbiju deklariše kao otvorenu prema EU", navodi sagovornik Sputnjika.
Milivojević kao drugi momenat važan za Srbiju izdvaja razgovor o izmenjenom nemačko-francuskom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja i nastavku dijaloga sa Prištinom što, smatra on, govori da je to nešto što je u fokusu EU ali i da je želja da se taj proces ubrza a plan nametne kao osnov za budući dijalog.
Neprihvatljiv nemačko-francuski plan
Međutim, Milivojević naglašava da je jasno da je taj plan ostao na prvobitnim pozicijama i da se nije, što je i sam Vučić rekao, izašlo Srbiji u susret u zahtevima ali da se to i očekivalo.
„To je takozvani nemački model, odnosno, da u osnovi bude međusobno priznanje ili tzv. priznanje realnosti od strane Srbije, u svakom slučaju, rešenje koje odgovara zapadnim interesima i koje se bazira na stavu o međusobnom priznanju, odnosno, potvrdi kosovske državnosti,“ objašnjava naš sagovornik.
Milivojević napominje da ovo ostaje tema za dalju diskusiju i raspravu a smatra da nema nikakve šanse da taj plan bude osnov za nastavak dijaloga jer Srbija neće odustati od stava da statusno pitanje ne može biti osnova za dijalog ili razgovor kad je reč o Kosovu i interesima Srbije.
„Stvar koja je takođe očito bila prisutna u nekim prethodnim najavama i nacrtima jeste pokušaj da se pitanje sankcija prema Rusiji digne na najviši nivo i postane kriterijum od najvećeg značaja za stav prema Zapadnom Balkanu i odnosima s svim državama iz tog regiona na čelu sa Srbijom. Očigledno da Srbija nije htela da pristane na takav obavezujući stav koji bi značio promenu principijelne politike u poziciji naše zemlje. Zato je očito došlo do određenih pregovora i modifikacije u smislu da postoji načelan stav da je rat u Evropi nešto što opterećuje mir i stabilnost i da je potrebno da se taj rat na neki način okonča,“ kaže Milivojević.
Dokazano da se bez Srbije ne može
Ovo, prema Milivojeviću, pokazuje da je stav Srbija bitan i da je potvrda da region u stvari ne može bez Srbije.
„Jasno je da učinjen taj ustupak oko izmena dekleracije kako bi se obezbedio konsenzus oko tog dokumenta i interes EU ali i upeh samog Samita. Dakle, da ta kopča Brisel –Zapadni Balkan dobije neku dinamiku bila je potrebna Srbija,“ zaključuje on.
Milivojević se osvrnuo i na temu koja je takođe bila prisutna na Samitu a to je rok za postizanje dogovora Beograda i Prištine i nastavak dijaloga.
„Najava dijaloga Beograd-Priština i rokovi za njegov završetak koje pominje Miroslav Lajčak nisu realni, a to je rekao i Žozep Borelj. Nerealno je jer nema nikakve šanse da nastavak dijaloga uspe u suštini ako je nastup na platformi koja podrazumeva da Srbija prihvati da se u osnovi status Kosova i Metohije reši na način kako to odgovara Zapadu,“ mišljenja je Milivojević.
Ono što je realno, zaključuje sagovornik Sputnjika, jeste da se prihvati real- politika a to je stav Srbije, Briselski sporazum koji je bio osnov dijaloga jer sve što imamo kao rezultat je zasnovano na njemu, dok bi statusno pitanje ostalo za kraj, imajući u vidu da je za to nadležna Rezolucija 1244.
Tiranska deklaracija
Vučić je rekao da se u Tiranskoj deklaraciji, kad se pominje neuvođenja sankcija Rusiji, misli samo na Srbiju jer je ona jedina zemlja koja se nije saglasila sa tim merama.
„To su činjenice i na to ne mogu da se ljutim. Činjenica je da nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, da li se nekome sviđa ili ne, šta ja tu mogu. Ja sam rekao da je taj odnos prema sankcijama pre svega odnos prema srpskom narodu. Rusija je uvela sankcije Srbiji 1992. godine. Srbija to sada nije uradila. Videli smo šta donose te sankcije i da ne donose ništa dobro. Različiti su naši stavovi po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, odlično smo razumeli kroz diskusiju zemalja EU. Zahvalili su mi se na iskrenosti što sam im direktno odgovorio. O tome ne odlučuju oni, o tome odlučuje narod, parlament i Vlada u Srbiji, a pomalo ću i ja da se pitam kao predsednik Republike,“ rekao je Vučić.
Srpski predsednik je, kad je reč o dijalogu sa Prištinom, rekao da je spreman na sastanak sa prištinskom stranom kad EU bude to tražila, ako ima o čemu da se razgovara.
Osvrnuo se i na vest da je na severu Kosova u Zubinom Potoku kosovska policija pokušala nasilno da zauzme zgrade lokalnih samouprava u čemu su ih sprečili građani, rekavši da je na Miroslavu Lajčaku da razreši zašto je ponovo kosovska policija bez odobrenja Srba ušla na sever Kosova.