Velike su šanse, smatra Kozomara, da će Željka Cvijanović ući u Predsedništvo BiH a da će Milorad Dodik uspeti da pobedi Jelenu Trivić iz PDP,koja mu je trenutno najveća konkurencija.
Žestok start, Dodiku na crtu staje Jelena Trivić
„Predizborna kampanja ove godine mislim da će biti najprljavija u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa zato što su razlike i stanje u Republici Srpskoj i uopšte u celoj BiH dijametralno suprotni. Očekujem da će, po običaju, opozicija ići sa pričom o korumpiranosti ovih koji su sada na vlasti, a da će stranke sadašnje vlasti opoziciju optuživati da su strani agenti. Vlast ima adut više da se hvali svojim rezultatima koje su postigli unazad, ne samo ove četiri godine, nego svih 16 koliko su na vlasti,“ ocenjuje Kozomara, uz napomenu da ni opozicija ne može dokazati svoje tvrdnje ni vlast svoje.
Sličnu situaciju predviđa i u Federaciji s tom razlikom što je kod njih poznato da bošnjački kandidati traže podršku islamske zajednice.
Bakir Izetbegović (SDA) koji se posle jednogodišnje pauze, ponovo se kandiduje za mesto u Predsedništvu BiH. Što se tiče Hrvata, kako kaže Kozomara, HDZ je u hrvatskom biračkom telu godinama neprikosnoveni pobednik i to se očekuje i na ovim izborima.
Procene kada je reč o kandidatima u RS variraju u zavisnosti od toga ko je za koga radio istraživanja i kako kaže vrlo su zanimljive.
„Jelena Trivić iz PDP RS koja se kandiduje za mesto predsednika RS vodi ispred Milorada Dodika SNSD koji se kandiduje za istu funkciju. Doduše, jasno je da su istraživanja naručena i pokazuju rezultate onakve kakve naručilac želi da ima i da sa njima manipuliše u javnosti,“ kaže naš sagovornik.
Cvijanovićeva sigurna za Predsedništvo BiH
Dakle, dodaje on, takva istraživanja nisu merilo stvarnog odnosa snaga na terenu i opšta je procena da će SNSD na čelu sa Miloradom Dodikom i njihovim koalicionim partnerima odneti većinu i na ovim izborima. Što se tiče kandidature Željke Cvijanović za Predsedništvo BiH naš sagovornik kaže:
„Dodik je očigledno shvatio da od onoga što je planirao da će uraditi u Predsedništvu BiH nije bilo ništa i da on na to nije mogao da utiče, kao i da je sistem funkcionisanja Predsedništva BiH i uopšte vlasti na nivou BiH takav da ga može jedna ruka da ga blokira u ime nekih nacionalnih interesa. Mislim da je procenio da je bolji kandidat za to mesto Željka Cvijanović od njega i da će ona na toj funkciji proći bolje od njega.“
Kozomara smatra da ona ima mnogo više šanse da u trci za tu funkciju pobedi Mirka Šarovića kandidata Srpske demokratske stranke (SDS) jer njega ni njegova stranka nije cela podržala.
Izbori po starom izbornom zakonu
Kozomara podseća da se i ovi izbori održavaju po starom izbornom zakonu, koji najviše štete Hrvatima i smatra da je Dragan Čović lider HDZ BIH doneo odličnu odluku što je za Predsedništvo BiH izabrao kandidata Bojanu Krišto kojoj će protivkandidat iz redova Hrvata biti Željko Komšić, koji trenutno obavlja ima funkciju u Predsedništvu BiH.
„Izbor je pao na Bojanu jer Čović računa da će ona privući i one koji su glasali za Komšića, s obzirom da se Komšić u ove četiri godine više puta obrukao u javnosti svojim istupima. Komšića nikada nijedan Hrvat u BiH nije hteo da primi.
Kozomara podseća da za protekle četiri godine vlast u Fedraciji nije faktički ni formirana jer nije bilo ni vlade ni i drugih organa na nivou Federacije i pribojava se da bi to ponovo moglo da se desi, posebno povratkom Bakira Izetbegovića na političku scenu i eventualnom pobedom Željka Komšića.
Regulatorne agencije za komunikacije (RAK) podsetila je da izborna tišina počinje 24 časa pre otvaranja biračkih mesta, odnosno 1. oktobra, u 7.00 časova i da traje do njihovog zatvaranja, kao i da je zabrana objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnjenja na snazi je od 30. septembra u 7.00 časova do zatvaranja biračkih mesta.
Inače slogani pod kojima u kampanju kreću političari iz RS su šarenoliki. Tako se SNSD bazirao na nastavak odgovorne nacionalne i patriotske politike, a adut su im i realizovani infrastrukturni projekti i ekonomski stabilna Republika Srpska. Nenad Stevandić, predsednik Ujedinjene Srpske koji je bio deo vladajuće većine u RS, kampanju je zasnovao na ekonomskim uspesima, dok Nedeljko Čubrilović, predsednik DEMOS-a, na izbore izlazi pod sloganom „kompromis kao rešenje“, koja znače boljitak.
Eskobar „zakucao“ opoziciju u RS
Petar Đokić, predsednik SP-a kampanju je bazirao na kontaktu sa građanima Republike Srpske i dela F BiH sa ciljem da im približi ono šta planira da radi. Mirko Šarović, predsednik SDS-a, namerava da u neposrednom kontaktu sa građanima dobije što veću podršku, a Jelena Trivić, potpredsednica PDP-a, insistira na priči o iskorenjivanju korupcije i najavljuje da će da unapredi ekonomski programi, poboljša zaposlenosti, zdravstvo i obrazovanje i investicije. Nenad Nešić, predsednik DNS-a koji pretenduje na Predsedništvo BiH, imaće kampanju u kojoj dominiraju konkretni zadaci koji čekaju.
Kozomara zaključuje da predizborna kampanja neće mnogo uticati na opredeljenje birača, a da će se narednih mesec dana, slušati obećanja i velike reči, ali ključna će biti ranija dela kandidata i političkih partija. Takođe dodaje da će teme biti i tzv. visoki predstavnik, Rusija, Ukrajina, energetska kriza, a da će opozicionim liderima poprilično odmoći i njihovo fotografisanje sa stranim ambasadorima, ili ispred zgrade britanske obaveštajne službe, a neće im nimalo pomoći ni reči Gabrijala Eskobara izrečene u Stejt departmentu da je on lično reko opozicionim liderima u RS da ne podrže poslednji veto koji je pozivajući se na nacionalni interes u Predsedništvu predložio Milorad Dodik. Veto se ticao sporazuma o trgovini BiH za Velikom Britanijom, a kasnije ipak nije prošao glasanje u Skupštini Srpske.
Za učešće na Opštim izborima CIK je overio učešće 90 političkih partija, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata, odnosno ukupno 145 političkih subjekata, što je za 17 više nego na izborima 2018. godine i čak 89 više nego što je bilo na izborima 2006. godine. Na centralnom biračkom spisku se nalazi 3.368.666 birača ili 13.237 više nego što ih je bilo na izborima 2018. godine.