https://lat.sputnikportal.rs/20261115/sta-donosi-smena-politicke-elite-u-susedstvu-srbije-video-1205612156.html
Šta donosi smena političke elite u susedstvu Srbije /video/
Šta donosi smena političke elite u susedstvu Srbije /video/
Sputnik Srbija
Praktično, od raspisivanja predsedničkih izbora u Bugarskoj postojala je samo jedna dilema: da li će Ilijana Jotova pobediti u prvom ili drugom krugu glasanja?.. 15.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-15T18:00+0100
2026-11-15T18:00+0100
2026-11-15T18:00+0100
region
region
region – politika
region (šire)
bugarska
emisija „prorok“
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/06/1192199673_0:1:3637:2047_1920x0_80_0_0_2a28454ae472d23cd6d57804b41f2289.jpg
Naposletku, Ilijana Jotova jeste pobedila u drugom krugu glasanja sa 1,1 milion osvojenih glasova nasuprot 750 hiljada njenog protivkandidata, ali je u prvom krugu ta razlika bila svega 530 – 490 hiljada. Pobeda nije bila ubedljiva, a ostvarena je uz rekordno nisku izlaznost od 23% u prvom i 28% u drugom krugu, što daje opoziciji u nekoj perspektivi argumente za priču o „krnjoj legitimnosti“ šefa države.Radev preuzeo poluge moćiKada je reč o legalnosti, nova vlast predvođena Rumenom Radevima preuzima sve poluge moći, što je svakako važno za stabilnost političkog sistema, a može biti i veoma značajno za regionalne balkanske odnose. Istina, novoj vlasti ne ide na ruku i što je posle poludecenijske haotizacije ostalo dosta toga nesređenog u samoj Bugarskoj, a veliki izazov su i turbulencije u međunarodnom okruženju.Ilijana Jotova je dobro poznata na Balkanu, u politici je duže od tri decenije i prošla je sve etape u delovanju, od stranačkog rada u Bugarskoj socijalističkoj partiji do potpredsednika države. Po uzoru na američki sistem, zajedno sa predsednikom u Bugarskoj se bira i potpredsednik. Nastupajući u tandemu sa Rumenom Radevim, Jotova je dva puta pobeđivala, 2016. i 2021. godine i to dosta ubedljivo (iako su oba puta pobede izvojevane u drugom krugu). Posmatrajući iz ugla njenog dosadašnjeg rada, kao i proklamovanih ciljeva Rumena Radeva, treba očekivati umerenost u donošenju odluka i strpljivost u njihovoj realizaciji.Pritisak iz BriselaNaravno, umerenost i strpljivost u današnjoj evropskoj politici nisu na velikoj ceni, od strane briselske evrobirokratije i previše toga posmatra se kroz prizmu vođenja hibridnog rata protiv Rusije, pa može biti raznih većih ili manjih pritisaka na novo rukovodstvo u Sofiji. No, buduća dešavanja u Evropi ne zavise isključivo od postavljanja EU, u određenom raspletu čak ne moraju uopšte zavisiti od EU, pa je zato i upitno koliko će bilo kakvi pritisci doneti ikakav rezultat.Uostalom, rezultat predsedničkih izbora još jedanput je potvrdio da, u punom smislu te reči, „tvrdo“ prozapadno orijentisanih birača ima oko pola miliona, možda i još maksimalno toliko može se motovisati da u uslovima kakve ozbiljne krize izađu na glasanje.Andrej Đurov bio je najbolji mogući predsednički kandidat kog je taj blok mogao ponuditi, još je zahvatio i deo nekadašnjih briača GERB-a i naposletku završio na pomenutim „kvotama“. Sa stanovišta političke sociologije očigledno postoji problematizovanje odnosa ka EU unutar bugarskog društva, mada u Briselu o tome ne žele da razgovaraju ili se prave da to ne vide. Pošto je tema nepopularna, nema ni adekvatnih istraživanja koja bi doprinela pronalaženju odgovora na pitanje zbog čega se to dešava?Pored limitiranih dometa prozapadno deklarisanog bloka, još dve stvari se mogu uočiti. Prvo, partija GERB koja je „vedrila i oblačila“ Bugarskom deceniju i po nije imala svog predsedničkog kandidata. Bojku Borisovu nije uspelo da pronađe kandidata kadrog da pobedi ni u prethodna dva izborna ciklusa, kada je predsedničke izbore dočekivao na vlasti. Prvi i poslednji put GERB je imao pobednika 2011. godine, kada je pobedio Rosen Plevnelijev. Ovde je naglasak na poslednji put, pošto je sada otvoreno može li GERB uopšte preživeti opozicioni status.Sva obrazloženja o tome zašto nisu imali kandidata prosto su neubedljiva, čak i za one najšire „glasačke mase“. Ovakav ishod zanimljiv je zbog sveobuhvatnog sagledavanja uzroka i posledica nastajanja, trajanja i nestajanja balkanskih stabilokratskih režima. Kao i razmatranja procene šta će iza njih ostati? Kako će ih istorija zapamtiti?Lom kod BojkaJednostavno, nije normalno da se ovakvi „lomovi“ u biračkom telu odigravaju tako kratko nakon gubitka vlasti. Za Bojka Borisova sve ovo je najverovatnije i prekasno naučena lekcija šta se može desiti usled suštinskog nerazumevanja „narodnog nezadovoljstva“ i nepostojanja osmišljenog „plana B“ za tranziciju vlasti. Ne tako davno, Borisov je svakako mogao sam inicirati postepene promene, polako se udaljavati od izvršnih funkcija i prepuštati rukovođenje nekom drugom, ostavljajući iza sebe partiju sa solidnim rejtingom i odličnom infrastruturom.Drugo, u velikoj meri iznenađuje odličan rezultat Kostadina Kostadinova od 12,5%. Nesumnjivo, potencijal Kostadinova je i viši, u regularnim uslovima on bi se ravnopravno borio da kandidatom prozapadnog bloka, ali za njega regularnih uslova – nema.Kao antisistemski kandidat označen je za pretnju „evropskim vrednostima“ i teško je opisati ko ga je sve i kako „saplitao“ tokom prethodne dve kampanje za parlamentarne izbore. Na kraju krajeva, ciljano su formirane i neke manje stranke i interesne grupe sa zadatkom da mu „otkidaju“ glasove. Pri tome, ove ciljane aktivnosti protiv Kostadinova nisu inicijalno potekle iz Sofije i bugarskih političkih struktura, taj posao su radili daleko ozbiljniji „igrači“.Uprkos tome, pokazuje se da nezanemarljiv deo birača podržava ovakvu politiku, kao i da je sam Kostadinov umešno artikuliše što jeste kapital za neka buduća glasanja. Naročito ako se ima u vidu da je deo „antisistemskih glasača“ otišao ka Rumenu Radevu još na prošlim parlamentarnim izborima.Pored toga što su poslužili za preuzimanje svih poluga moći od strane nove vlasti (parlamentarne većine), predsednički izbori u Bugarskoj nagovestili su i novu raspodelu snaga na unutrašnjoj političkoj sceni. Ta raspodela vršiće se u narednim godinama, tokom trajanja mandata novog premijera i nove predsednice.No, pokazali su i da apatija u bugarskom društvu i dalje traje usled koje je izlaznost bila niska, a i da nove vlasti nemaju mnogo vremena za preduzimanje konkretnih mera, pa je zbog toga favorizovana Jotova morala dobro da se potrudi za pobedu u drugom krugu.Pogledajte i:
region (šire)
bugarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
region, region – politika, region (šire), bugarska, emisija „prorok“, komentari i analitika
region, region – politika, region (šire), bugarska, emisija „prorok“, komentari i analitika
Šta donosi smena političke elite u susedstvu Srbije /video/
Praktično, od raspisivanja predsedničkih izbora u Bugarskoj postojala je samo jedna dilema: da li će Ilijana Jotova pobediti u prvom ili drugom krugu glasanja? Prema istraživanjima javnog mnjenja prednost doskorašnje potpredsednice bila je ubedljiva, što je predstavljalo logičnu posledicu raspleta na prethodnim parlamentarnim izborima.
Naposletku, Ilijana Jotova jeste pobedila u drugom krugu glasanja sa 1,1 milion osvojenih glasova nasuprot 750 hiljada njenog protivkandidata, ali je u prvom krugu ta razlika bila svega 530 – 490 hiljada. Pobeda nije bila ubedljiva, a ostvarena je uz rekordno nisku izlaznost od 23% u prvom i 28% u drugom krugu, što daje opoziciji u nekoj perspektivi argumente za priču o „krnjoj legitimnosti“ šefa države.
Radev preuzeo poluge moći
Kada je reč o legalnosti, nova vlast predvođena Rumenom Radevima preuzima sve poluge moći, što je svakako važno za stabilnost političkog sistema, a može biti i veoma značajno za regionalne balkanske odnose. Istina, novoj vlasti ne ide na ruku i što je posle poludecenijske haotizacije ostalo dosta toga nesređenog u samoj Bugarskoj, a veliki izazov su i turbulencije u međunarodnom okruženju.
Ilijana Jotova je dobro poznata na Balkanu, u politici je duže od tri decenije i prošla je sve etape u delovanju, od stranačkog rada u Bugarskoj socijalističkoj partiji do potpredsednika države. Po uzoru na američki sistem, zajedno sa predsednikom u Bugarskoj se bira i potpredsednik. Nastupajući u tandemu sa Rumenom Radevim, Jotova je dva puta pobeđivala, 2016. i 2021. godine i to dosta ubedljivo (iako su oba puta pobede izvojevane u drugom krugu). Posmatrajući iz ugla njenog dosadašnjeg rada, kao i proklamovanih ciljeva Rumena Radeva, treba očekivati umerenost u donošenju odluka i strpljivost u njihovoj realizaciji.
Naravno, umerenost i strpljivost u današnjoj evropskoj politici nisu na velikoj ceni, od strane briselske evrobirokratije i previše toga posmatra se kroz prizmu vođenja hibridnog rata protiv Rusije, pa može biti raznih većih ili manjih pritisaka na novo rukovodstvo u Sofiji. No, buduća dešavanja u Evropi ne zavise isključivo od postavljanja EU, u određenom raspletu čak ne moraju uopšte zavisiti od EU, pa je zato i upitno koliko će bilo kakvi pritisci doneti ikakav rezultat.
Uostalom, rezultat predsedničkih izbora još jedanput je potvrdio da, u punom smislu te reči, „tvrdo“ prozapadno orijentisanih birača ima oko pola miliona, možda i još maksimalno toliko može se motovisati da u uslovima kakve ozbiljne krize izađu na glasanje.
Andrej Đurov bio je najbolji mogući predsednički kandidat kog je taj blok mogao ponuditi, još je zahvatio i deo nekadašnjih briača GERB-a i naposletku završio na pomenutim „kvotama“. Sa stanovišta političke sociologije očigledno postoji problematizovanje odnosa ka EU unutar bugarskog društva, mada u Briselu o tome ne žele da razgovaraju ili se prave da to ne vide. Pošto je tema nepopularna, nema ni adekvatnih istraživanja koja bi doprinela pronalaženju odgovora na pitanje zbog čega se to dešava?
Pored limitiranih dometa prozapadno deklarisanog bloka, još dve stvari se mogu uočiti. Prvo, partija GERB koja je „vedrila i oblačila“ Bugarskom deceniju i po nije imala svog predsedničkog kandidata. Bojku Borisovu nije uspelo da pronađe kandidata kadrog da pobedi ni u prethodna dva izborna ciklusa, kada je predsedničke izbore dočekivao na vlasti. Prvi i poslednji put GERB je imao pobednika 2011. godine, kada je pobedio Rosen Plevnelijev. Ovde je naglasak na poslednji put, pošto je sada otvoreno može li GERB uopšte preživeti opozicioni status.
Sva obrazloženja o tome zašto nisu imali kandidata prosto su neubedljiva, čak i za one najšire „glasačke mase“. Ovakav ishod zanimljiv je zbog sveobuhvatnog sagledavanja uzroka i posledica nastajanja, trajanja i nestajanja balkanskih stabilokratskih režima. Kao i razmatranja procene šta će iza njih ostati? Kako će ih istorija zapamtiti?
Jednostavno, nije normalno da se ovakvi „lomovi“ u biračkom telu odigravaju tako kratko nakon gubitka vlasti. Za Bojka Borisova sve ovo je najverovatnije i prekasno naučena lekcija šta se može desiti usled suštinskog nerazumevanja „narodnog nezadovoljstva“ i nepostojanja osmišljenog „plana B“ za tranziciju vlasti. Ne tako davno, Borisov je svakako mogao sam inicirati postepene promene, polako se udaljavati od izvršnih funkcija i prepuštati rukovođenje nekom drugom, ostavljajući iza sebe partiju sa solidnim rejtingom i odličnom infrastruturom.
Drugo, u velikoj meri iznenađuje odličan rezultat Kostadina Kostadinova od 12,5%. Nesumnjivo, potencijal Kostadinova je i viši, u regularnim uslovima on bi se ravnopravno borio da kandidatom prozapadnog bloka, ali za njega regularnih uslova – nema.
Kao antisistemski kandidat označen je za pretnju „evropskim vrednostima“ i teško je opisati ko ga je sve i kako „saplitao“ tokom prethodne dve kampanje za parlamentarne izbore. Na kraju krajeva, ciljano su formirane i neke manje stranke i interesne grupe sa zadatkom da mu „otkidaju“ glasove. Pri tome, ove ciljane aktivnosti protiv Kostadinova nisu inicijalno potekle iz Sofije i bugarskih političkih struktura, taj posao su radili daleko ozbiljniji „igrači“.
Uprkos tome, pokazuje se da nezanemarljiv deo birača podržava ovakvu politiku, kao i da je sam Kostadinov umešno artikuliše što jeste kapital za neka buduća glasanja. Naročito ako se ima u vidu da je deo „antisistemskih glasača“ otišao ka Rumenu Radevu još na prošlim parlamentarnim izborima.
Pored toga što su poslužili za preuzimanje svih poluga moći od strane nove vlasti (parlamentarne većine), predsednički izbori u Bugarskoj nagovestili su i novu raspodelu snaga na unutrašnjoj političkoj sceni. Ta raspodela vršiće se u narednim godinama, tokom trajanja mandata novog premijera i nove predsednice.
No, pokazali su i da apatija u bugarskom društvu i dalje traje usled koje je izlaznost bila niska, a i da nove vlasti nemaju mnogo vremena za preduzimanje konkretnih mera, pa je zbog toga favorizovana Jotova morala dobro da se potrudi za pobedu u drugom krugu.
