https://lat.sputnikportal.rs/20261113/kakva-se-sudbina-ukrajine-kroji-u-kremlju-i-vasingtonu-rusija-olivera-ikodinovic-1205550933.html
Kakva se sudbina Ukrajine kroji u Kremlju i Vašingtonu
Kakva se sudbina Ukrajine kroji u Kremlju i Vašingtonu
Sputnik Srbija
Posle sastanka Vladimira Putina sa američkim predstavnicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom u Kremlju, postoji razlog za uzdržani optimizam, ocenjuje Anton... 13.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-13T22:36+0100
2026-11-13T22:36+0100
2026-11-13T22:36+0100
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
sad
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
evropska unija (eu)
pregovori
bezbednost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1f/1181179781_515:596:2590:1763_1920x0_80_0_0_a8c9b975cff26bf48c051d2edcf2f660.jpg
Prema njegovim rečima, najvažniji pomak odnosi se na pitanje buduće evropske bezbednosti i sve izraženije shvatanje da se nova bezbednosna arhitektura Evrope ne može graditi bez učešća Rusije.On smatra da evropska pomoć Ukrajini predstavlja jednu od glavnih prepreka za okončanje sukoba.„Činjenica je da je Evropa glavni podstrekač rata u Ukrajini. Da nema evropskog finansiranja i evropskog naoružanja, ratna dejstva u Ukrajini odavno bi bila završena. Skoro dve godine je prošlo otkako su Amerikanci gotovo odustali od podrške Ukrajini. Evropa to radi kako bi do 2030. godine uspela da se prenaoruža. Zato želi da utiče na ovaj proces, da ostvari direktan uticaj na njega i, štaviše, da zabija ‘klinove u točkove’ mirnom rešavanju sukoba, odnosno mirovnim inicijativama administracije Donalda Trampa“, objašnjava ekspert.Orlov takođe ukazuje na to da Evropa nastoji da obezbedi učešće u pregovorima, jer bi eventualni dogovor Rusije, SAD i Ukrajine postignut bez njenog učešća predstavljao ozbiljan politički udarac za evropske lidere i doveo u pitanje njihov dosadašnji angažman u ukrajinskom sukobu.„Ako svi dogovori budu postignuti mimo Evrope, očigledno je da će evropski lideri izgledati veoma loše pred svojim biračima. Zamislite situaciju, SAD, Rusija i Ukrajina postigle su dogovor o svemu, a Evropu niko nije ni pitao. Tada će evropski birači postaviti pitanje: ‘Zašto smo onda davali svoj novac? Zašto ste novac poreskih obveznika usmeravali na podršku Ukrajini ako na kraju niko ne uzima Evropu za ozbiljno i niko je ništa ne pita?’. Zato Evropa, sasvim prirodno, grčevito pokušava da uskoči u odlazeći voz. To je takođe posredan pokazatelj da je situacija u Ukrajini prilično loša. Energetska infrastruktura je uništena, a zima još nije ni počela. Hladnoće tek dolaze. SAD su odustale od podrške, pa se evropski lideri pitaju šta da rade…“, kaže ekspert.U tom kontekstu, Orlov ocenjuje da bi evropski lideri, suočeni sa padom kupovne moći i rastom troškova života evropskih građana, okončanje rata u Ukrajini mogli da iskoriste kao politički kapital i predstave ga građanima kao sopstveni uspeh, nadoknađujući time izostanak konkretnih rezultata na ekonomskom planu.„Na primer, mogli bi da kažu da su uspeli da zaštite Ukrajinu od velike i strašne Rusije, jer je ta velika i strašna Rusija želela da je u potpunosti osvoji, što, naravno, nije tačno. Upravo zato mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Evrope i SAD, može da postane neka vrsta političkog kapitala koji će evropski lideri predstaviti svojim biračima kao uspeh", navodi Orlov.Šta je Putin stavio na sto pred Vitkofa i KušneraRusija ostaje dosledna svojoj politici i stavovima o rešavanju ukrajinskog sukoba, insistirajući na jasnom teritorijalnom razgraničenju, pri čemu državnu granicu smatra jedinom linijom razgraničenja sa Ukrajinom. Moskva se protivi prisustvu stranih trupa u Ukrajini i zalaže se za novu evropsku bezbednosnu arhitekturu koja će uvažavati njene interese. Putin je istakao da bi prisustvo stranih trupa na teritoriji Ukrajine predstavljalo pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije, te da bi takve snage bile smatrane legitimnom metom ruskih oružanih snaga.U duhu humanitarne saradnje, ruski predsednik je predložio pokretanje nove humanitarne misije u Konstantinovki, uz prethodno razminiranje terena i uključivanje ombudsmana Rusije i Ukrajine u njenu organizaciju.Preko američkih pregovarača poslao je jasnu poruku Evropi da se odluči šta želi, mir ili rat, i podsetio je da Moskva nikada nije odbijala kontakte sa Evropom o pitanjima bezbednosti — do prekida dijaloga došlo je upravo na inicijativu EU.Orlov se osvrnuo i na izjavu Zelenskog, koji je nakon sastanka američkih predstavnika sa Putinom u Moskvi, a tokom razgovora sa Vitkofom i Kušnerom u Dablinu, poručio da bi buduće članstvo Ukrajine u NATO-u moglo da posluži kao bezbednosna garancija u okviru mirovnog sporazuma. Takvu poruku Orlov tumači pre svega kao deo pregovaračke taktike Kijeva i političku retoriku.Orlov ocenjuje da evropske zemlje, uprkos najavama o bezbednosnim garancijama Ukrajini, neće biti spremne da rizikuju direktan vojni sukob sa Rusijom slanjem regularnih trupa na ukrajinsku teritoriju. Prema njegovoj proceni, moguće je prisustvo instruktora i nastavak vojne saradnje, ali ne i raspoređivanje regularnih evropskih vojnih snaga, čemu bi se Moskva odlučno protivila.
https://lat.sputnikportal.rs/20261106/dok-oruzari-broje-milijarde-evropski-gradjani-placaju-cenu-militarizacije-rusija-olivera-ikodinovic-1205318235.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, sad, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, evropska unija (eu), pregovori, bezbednost, mirovni sporazum, vladimir putin, džared kušner, stiven vitkof, vladimir zelenski
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, sad, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, evropska unija (eu), pregovori, bezbednost, mirovni sporazum, vladimir putin, džared kušner, stiven vitkof, vladimir zelenski
Kakva se sudbina Ukrajine kroji u Kremlju i Vašingtonu
Posle sastanka Vladimira Putina sa američkim predstavnicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom u Kremlju, postoji razlog za uzdržani optimizam, ocenjuje Anton Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike.
Prema njegovim rečima, najvažniji pomak odnosi se na pitanje buduće evropske bezbednosti i sve izraženije shvatanje da se nova bezbednosna arhitektura Evrope ne može graditi bez učešća Rusije.
„O uspehu pregovora posredno svedoče i izjave ruske i ukrajinske strane. Podsetiću da je čak i Zelenski rekao da postoji nada za brzo rešavanje sukoba. Ponoviću da je i ruska strana takođe izrazila uzdržani optimizam, što mnogo govori. Ali najvažniji je tempo po kojom se događaji odvijaju, kao i želja evropske strane da se uključi u pregovarački proces i dobije svoje mesto za pregovaračkim stolom, kao i da izabere predstavnika EU koji će, zapravo, zastupati evropski glas za tim stolom. Tako da se, na osnovu svih posrednih pokazatelja, verovatno može reći da se stvari pokreću sa mrtve tačke i da postoji razlog za uzdržani optimizam“, kaže Orlov.
On smatra da evropska pomoć Ukrajini predstavlja jednu od glavnih prepreka za okončanje sukoba.
„Činjenica je da je Evropa glavni podstrekač rata u Ukrajini. Da nema evropskog finansiranja i evropskog naoružanja, ratna dejstva u Ukrajini odavno bi bila završena. Skoro dve godine je prošlo otkako su Amerikanci gotovo odustali od podrške Ukrajini. Evropa to radi kako bi do 2030. godine uspela da se prenaoruža. Zato želi da utiče na ovaj proces, da ostvari direktan uticaj na njega i, štaviše, da zabija ‘klinove u točkove’ mirnom rešavanju sukoba, odnosno mirovnim inicijativama administracije Donalda Trampa“, objašnjava ekspert.
Orlov takođe ukazuje na to da
Evropa nastoji da obezbedi učešće u pregovorima, jer bi eventualni
dogovor Rusije, SAD i Ukrajine postignut bez njenog učešća predstavljao ozbiljan politički udarac za evropske lidere i doveo u pitanje njihov dosadašnji angažman u ukrajinskom sukobu.
„Ako svi dogovori budu postignuti mimo Evrope, očigledno je da će evropski lideri izgledati veoma loše pred svojim biračima. Zamislite situaciju, SAD, Rusija i Ukrajina postigle su dogovor o svemu, a Evropu niko nije ni pitao. Tada će evropski birači postaviti pitanje: ‘Zašto smo onda davali svoj novac? Zašto ste novac poreskih obveznika usmeravali na podršku Ukrajini ako na kraju niko ne uzima Evropu za ozbiljno i niko je ništa ne pita?’. Zato Evropa, sasvim prirodno, grčevito pokušava da uskoči u odlazeći voz. To je takođe posredan pokazatelj da je situacija u Ukrajini prilično loša. Energetska infrastruktura je uništena, a zima još nije ni počela. Hladnoće tek dolaze. SAD su odustale od podrške, pa se evropski lideri pitaju šta da rade…“, kaže ekspert.
U tom kontekstu, Orlov ocenjuje da bi evropski lideri, suočeni sa padom kupovne moći i rastom troškova života evropskih građana, okončanje rata u Ukrajini mogli da iskoriste kao politički kapital i predstave ga građanima kao sopstveni uspeh, nadoknađujući time izostanak konkretnih rezultata na ekonomskom planu.
„Na primer, mogli bi da kažu da su uspeli da zaštite Ukrajinu od velike i strašne Rusije, jer je ta velika i strašna Rusija želela da je u potpunosti osvoji, što, naravno, nije tačno. Upravo zato mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Evrope i SAD, može da postane neka vrsta političkog kapitala koji će evropski lideri predstaviti svojim biračima kao uspeh", navodi Orlov.
Šta je Putin stavio na sto pred Vitkofa i Kušnera
Rusija ostaje dosledna svojoj politici i stavovima o rešavanju ukrajinskog sukoba, insistirajući na jasnom teritorijalnom razgraničenju, pri čemu
državnu granicu smatra jedinom linijom razgraničenja sa Ukrajinom. Moskva se protivi prisustvu stranih trupa u Ukrajini i zalaže se za novu evropsku bezbednosnu arhitekturu koja će uvažavati njene interese. Putin je istakao da bi
prisustvo stranih trupa na teritoriji Ukrajine predstavljalo pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije, te da bi takve snage bile smatrane legitimnom metom ruskih oružanih snaga.
U duhu humanitarne saradnje, ruski predsednik je predložio pokretanje nove humanitarne misije u Konstantinovki, uz prethodno razminiranje terena i uključivanje ombudsmana Rusije i Ukrajine u njenu organizaciju.
Preko američkih pregovarača poslao je jasnu poruku Evropi da se odluči šta želi, mir ili rat, i podsetio je da Moskva nikada nije odbijala kontakte sa Evropom o pitanjima bezbednosti — do prekida dijaloga došlo je upravo na inicijativu EU.
Orlov se osvrnuo i na izjavu Zelenskog, koji je nakon sastanka američkih predstavnika sa Putinom u Moskvi, a tokom razgovora sa Vitkofom i Kušnerom u Dablinu, poručio da bi buduće članstvo Ukrajine u NATO-u moglo da posluži kao bezbednosna garancija u okviru mirovnog sporazuma. Takvu poruku Orlov tumači pre svega kao deo pregovaračke taktike Kijeva i političku retoriku.
„Podsetiću da je pitanje nenuklearnog i vanblokovskog statusa Ukrajine od samog početka bilo glavno pitanje zbog kojeg je, zapravo, Specijalna vojna operacija i počela i zbog kojeg se i dalje nastavlja. Dakle, problem je upravo u tome što je NATO pokušavao i pokušava da uvuče Ukrajinu u svoj vojni blok, koji se na papiru predstavlja kao odbrambeni, a u praksi je ofanzivni. Činjenica da Zelenski i dalje zastupa takav stav samo pokazuje nepomirljivost njegove pozicije. Međutim, ja na to gledam kao na proračunatu taktiku, i to iz dva razloga. Prvo, to je poruka Ukrajincima da imaju snažnog lidera koji će na sve načine nastojati da brani nacionalne interese svoje zemlje. Na primer, Ukrajina bi mogla da odustane od pristupanja NATO-u u zamenu za određene ustupke Rusije. To nije ništa drugo do diplomatska igra“, kaže Orlov.
Orlov ocenjuje da evropske zemlje, uprkos najavama o bezbednosnim garancijama Ukrajini, neće biti spremne da rizikuju direktan vojni sukob sa Rusijom slanjem regularnih trupa na ukrajinsku teritoriju. Prema njegovoj proceni, moguće je prisustvo instruktora i nastavak vojne saradnje, ali ne i raspoređivanje regularnih evropskih vojnih snaga, čemu bi se Moskva odlučno protivila.
