https://lat.sputnikportal.rs/20261106/dok-oruzari-broje-milijarde-evropski-gradjani-placaju-cenu-militarizacije-rusija-olivera-ikodinovic-1205318235.html
Dok oružari broje milijarde, evropski građani plaćaju cenu militarizacije
Dok oružari broje milijarde, evropski građani plaćaju cenu militarizacije
Sputnik Srbija
Evropa, pod izgovorom odbrane od ruske pretnje, sprovodi politiku militarizacije koja najviše odgovara interesima vojno-industrijskih korporacija i političkih... 06.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-06T22:41+0100
2026-11-06T22:41+0100
2026-11-06T22:41+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
ukrajina
koalicija voljnih
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0b/06/1205334145_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_aa0c631bb30b30315f6218db41bd29ec.jpg
On smatra da evropski lideri namerno podižu tenzije sa Rusijom kako bi opravdali sve veće izdvajanje novca za naoružanje, od čega korist imaju proizvođači oružja i politički krugovi povezani sa njima. Istovremeno, Evropa zanemaruje sopstvene ekonomske i socijalne probleme, a njena vojna spremnost, uprkos ogromnim ulaganjima, ostaje upitna.Klincevič je ovako prokomentarisao nacrt programa Evropske komisije, u kojem se upozorava da Evropska unija, uprkos rekordnim ulaganjima u odbranu, možda neće uspeti da dostigne planirani nivo vojne spremnosti do 2030. godine.Klincevič smatra da Evropa, uprkos sve većim ulaganjima u odbranu, definitivno nije vojno spremna za eventualni sukob sa Rusijom i da takav nivo spremnosti neće dostići ni do 2030. godine, koju su evropski zvaničnici pominjali kao mogući rok za pripremu za potencijalni rat sa Rusijom, jer ih „obmanjuju američke i britanske korporacije, koje ih primoravaju da kupuju zastarelo naoružanje, čija je efikasnost upitna u uslovima savremenog ratovanja“. Kao primer navodi kupovinu američkih oklopnih transportera „strajker“, ali i izjave poljskog ministra spoljnih poslova o tome da je Poljska spremna za rat sa Rusijom, jer raspolaže velikim brojem tenkova, artiljerijskih sistema i drugog naoružanja.Klincevič, međutim, ističe da brojnost konvencionalnog naoružanja ne garantuje stvarnu borbenu sposobnost, jer se savremeno ratovanje drastično promenilo i sve više se oslanja na dronove i nove tehnologije, dok tradicionalna tehnika poput tenkova i artiljerije više nema istu ulogu kao ranije. Smatra da evropske armije nisu dovoljno prilagođene tim promenama, zbog čega njihova stvarna vojna spremnost ostaje upitna, uprkos ogromnim ulaganjima u naoružanje.„Brzina tehnološkog napretka na ukrajinskom frontu je ogromna. Evropa nije spremna za situaciju u kojoj bi prema njoj poletele hiljade dronova. Oni misle da će rasporediti vojsku na granici sa Kalinjingradom i tamo zaustaviti sukob, ukoliko, ne daj Bože, do njega dođe. Neće tako biti! Eksplozije će početi istovremeno u svim evropskim prestonicama, a za takav scenario oni nisu spremni. Nemaju razvijen sistem protivvazduhoplovne odbrane, nemaju razvijene udarne kapacitete, nemaju sopstveni raketni program. Ako se uzdaju u američke avione koje su kupili, grdno se varaju, jer će već prvog dana raketnim udarima biti uništeni svi vojni aerodromi i ti avioni jednostavno neće imati odakle da polete. U svakom slučaju, Rusija ne planira da napadne Evropu, a Evropa će, po svemu sudeći, trošiti ogromne količine novca na naoružanje koje će na kraju ionako biti uništeno i završiti u topionicama, nadam se, a ne u ratu“, istakao je Klincevič.Klincevič ocenjuje da će politika sve većeg izdvajanja novca za naoružanje dodatno urušiti evropski industrijski potencijal i negativno uticati na ekonomski razvoj. On smatra da bi rast nezadovoljstva građana zbog takve politike mogao da dovede do velikih društvenih i političkih previranja u pojedinim evropskim državama, kao i do dolaska na vlast novih vlada koje bi odustale od dosadašnjeg kursa militarizacije i konfrontacije sa Rusijom.Tramp se distancira, Evropa se naoružavaKlincevič smatra da su evropske zemlje same konstruisale priču o neizbežnom ratu sa Rusijom, koristeći je kao opravdanje za dugoročno naoružavanje i povećanje vojnih izdvajanja. Podseća da se ranije govorilo o 2028. godini kao roku za pripremu, dok se sada pominje 2030. godina, uz mogućnost da se taj rok kasnije ponovo pomeri na 2033. ili 2035. godinu. Prema njegovom tumačenju, stalno isticanje ruske pretnje služi kao mehanizam za preusmeravanje novca iz državnih i socijalnih fondova ka vojno-industrijskom kompleksu, čime se interesi namenske industrije stavljaju ispred ekonomskih i socijalnih potreba evropskih građana.„Aktuelna politička elita koja upravlja evropskim državama — ne svim, ali većinom — zainteresovana je da od tih velikih vojnih narudžbina ostvaruje ličnu korist. Zbog toga će nivo obrazovanja, zdravstvene zaštite i bezbednosti u većini zemalja Evropske unije nastaviti da opada. Ljudi protestuju na ulicama i na taj način izražavaju svoje nezadovoljstvo. Oni žele da se takva politika zaustavi, ali ih za sada niko ne čuje“, dodao je ekspert.Odgovarajući na pitanje zašto evropski lideri svesno ulaze u bezbednosnu konfrontaciju sa Rusijom u trenutku kada Vašington sve više traži da Evropa sama preuzme odgovornost za sopstvenu odbranu, Klincevič odgovara da SAD nisu jedinstvene u pogledu politike prema Rusiji i Ukrajini.Prema njegovim rečima, deo političkih struktura, povezanih sa demokratama i transnacionalnim vojno-industrijskim korporacijama, zalaže se za nastavak vojne pomoći Kijevu, uprkos politici Donalda Trampa. On ne isključuje mogućnost da Kongres odobrava nove pakete pomoći Ukrajini mimo Trampove kontrole, čime bi snage koje podržavaju nastavak američkog angažovanja u sukobu zadržale svoj uticaj. Smatra da se te strukture trenutno osećaju kao pobednici i da i dalje imaju značajnu političku moć u Vašingtonu.Govoreći o šansi da evropski lideri konačno preispituju svoju politiku prema Rusiji i pruže ruku pomirenja, Klincevič smatra da bi do postepenog poboljšanja odnosa moglo doći kroz bilateralne dogovore Moskve sa pojedinačnim evropskim državama.„Nadam se da ne grešim u pretpostavci da telefonski pozivi norveškog i finskog predsednika, odnosno premijera, nisu bili posvećeni samo Ukrajini. Važno je i to što je u izjavama sa njihove strane naglašeno da neće ometati slobodu plovidbe i da nemaju nikakve vojne pretenzije prema Rusiji. To praktično znači da se oni unapred izuzimaju iz mogućih budućih provokacija na Baltiku ili oko ‘Severnog morskog puta’, o kojima govori Evropska unija. Zato mislim da će se pojavljivati sve više takvih zemalja. Međutim, zemlje koje zavise od globalista i budžeta Evropske unije, kao što su baltičke države ili možda Poljska, najverovatnije će poslužiti kao udarna pesnica za provokacije i eskalaciju sukoba“, kaže Klincevič.Klincevič upozorava na dejstva „partije rata“ u Evropi i intenziviranje vojnih vežbi u blizini granica Rusije i Belorusije. Posebno ističe predstojeće vežbe takozvane „koalicije voljnih“ u Poljskoj, tokom kojih će biti razrađivani planovi i mehanizmi za moguće raspoređivanje vojnih snaga pojedinih evropskih zemalja na teritoriji Ukrajine u slučaju prekida borbenih dejstava. Navodi da već postoji zajednička komanda na čijem je čelu britanski general, dok biPrema nacrtu programa Evropske komisije, cilj Evropske unije da do 2030. godine dostigne punu vojnu spremnost doveden je u pitanje, uprkos rekordnim ulaganjima u odbranu, koja su 2025. godine dostigla 418 milijardi evra.U dokumentu se ukazuje da ogromna finansijska izdvajanja još uvek nisu rezultirala izgradnjom dovoljno sposobnih, opremljenih i međusobno usklađenih evropskih oružanih snaga. Poseban problem predstavlja razvoj sistema za borbu protiv dronova, jer se očekuje da će do 2030. godine biti realizovana tek trećina planiranih evropskih programa u ovoj oblasti. Dodatni pritisak na evropsku odbranu stvara i odluka američkog predsednika Donalda Trampa o smanjenju vojnog prisustva SAD u Evropi, uključujući povlačenje snaga i kapaciteta za stratešku podršku.
https://lat.sputnikportal.rs/20261105/brisel-pali-fitilj-radimo-zajedno-sa-ukrajinom-rusija-olivera-ikodinovic-1205291280.html
ukrajina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, evropska unija (eu), ukrajina, koalicija voljnih, analize i mišljenja, nato, sad, rat, vojna industrija, odbrana
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, svet, svet – politika, evropska unija (eu), ukrajina, koalicija voljnih, analize i mišljenja, nato, sad, rat, vojna industrija, odbrana
Dok oružari broje milijarde, evropski građani plaćaju cenu militarizacije
Evropa, pod izgovorom odbrane od ruske pretnje, sprovodi politiku militarizacije koja najviše odgovara interesima vojno-industrijskih korporacija i političkih elita, ocenjuje Andrej Klincevič, šef ruskog Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba.
On smatra da evropski lideri namerno podižu tenzije sa Rusijom kako bi opravdali sve veće izdvajanje novca za naoružanje, od čega korist imaju proizvođači oružja i politički krugovi povezani sa njima. Istovremeno, Evropa zanemaruje sopstvene ekonomske i socijalne probleme, a njena vojna spremnost, uprkos ogromnim ulaganjima, ostaje upitna.
Klincevič je ovako prokomentarisao nacrt programa Evropske komisije, u kojem se upozorava da Evropska unija, uprkos rekordnim ulaganjima u odbranu, možda neće uspeti da dostigne planirani nivo vojne spremnosti do 2030. godine.
„Potrebno je razumeti da Evropska komisija postaje nadnacionalna vlada u punom smislu te reči. Već postoje obaveštajne strukture, uključujući Direktorat vojne obaveštajne službe zemalja Evropske unije koju predvodi Kaja Kalas. Pojavio se i poseban komesar za odbranu. Generlano, sve je više razgovora o tome da treba izdvajati više novca. Dakle, Evropska komisija sprovodi ciljeve koje su joj naložili njeni pokrovitelji, odnosno transnacionalne korporacije, koje poručuju predsednicima evropskih država: ‘Trošite više na odbranu, izdvajajte više novca za te namene’“, kaže ekspert.
Klincevič smatra da Evropa, uprkos sve većim ulaganjima u odbranu, definitivno nije vojno spremna za eventualni sukob sa Rusijom i da takav nivo spremnosti neće dostići ni do 2030. godine, koju su evropski zvaničnici pominjali kao mogući rok za pripremu za potencijalni rat sa Rusijom, jer ih „obmanjuju američke i britanske korporacije, koje ih primoravaju da kupuju zastarelo naoružanje, čija je efikasnost upitna u uslovima savremenog ratovanja“. Kao primer navodi kupovinu američkih oklopnih transportera „strajker“, ali i izjave poljskog ministra spoljnih poslova o tome da je Poljska spremna za rat sa Rusijom, jer raspolaže velikim brojem tenkova, artiljerijskih sistema i drugog naoružanja.
Klincevič, međutim, ističe da brojnost konvencionalnog naoružanja ne garantuje stvarnu borbenu sposobnost, jer se savremeno ratovanje drastično promenilo i sve više se oslanja na dronove i nove tehnologije, dok tradicionalna tehnika poput tenkova i artiljerije više nema istu ulogu kao ranije. Smatra da evropske armije nisu dovoljno prilagođene tim promenama, zbog čega njihova stvarna vojna spremnost ostaje upitna, uprkos ogromnim ulaganjima u naoružanje.
„Brzina tehnološkog napretka na ukrajinskom frontu je ogromna. Evropa nije spremna za situaciju u kojoj bi prema njoj poletele hiljade dronova. Oni misle da će rasporediti vojsku
na granici sa Kalinjingradom i tamo zaustaviti
sukob, ukoliko, ne daj Bože, do njega dođe. Neće tako biti! Eksplozije će početi istovremeno u svim evropskim prestonicama, a za takav scenario oni nisu spremni. Nemaju razvijen
sistem protivvazduhoplovne odbrane, nemaju razvijene udarne kapacitete, nemaju sopstveni
raketni program. Ako se uzdaju u američke avione koje su kupili, grdno se varaju, jer će već prvog dana raketnim udarima biti uništeni svi
vojni aerodromi i ti avioni jednostavno neće imati odakle da polete. U svakom slučaju, Rusija ne planira da napadne Evropu, a Evropa će, po svemu sudeći, trošiti ogromne količine novca na naoružanje koje će na kraju ionako biti uništeno i završiti u topionicama, nadam se, a ne u ratu“, istakao je Klincevič.
Klincevič ocenjuje da će politika sve većeg izdvajanja novca za naoružanje dodatno urušiti evropski industrijski potencijal i negativno uticati na ekonomski razvoj. On smatra da bi rast nezadovoljstva građana zbog takve politike mogao da dovede do velikih društvenih i političkih previranja u pojedinim evropskim državama, kao i do dolaska na vlast novih vlada koje bi odustale od dosadašnjeg kursa militarizacije i konfrontacije sa Rusijom.
Tramp se distancira, Evropa se naoružava
Klincevič smatra da su evropske zemlje same konstruisale priču o neizbežnom ratu sa Rusijom, koristeći je kao opravdanje za dugoročno naoružavanje i povećanje vojnih izdvajanja. Podseća da se ranije govorilo o 2028. godini kao roku za pripremu, dok se sada pominje 2030. godina, uz mogućnost da se taj rok kasnije ponovo pomeri na 2033. ili 2035. godinu. Prema njegovom tumačenju, stalno isticanje ruske pretnje služi kao mehanizam za preusmeravanje novca iz državnih i socijalnih fondova ka vojno-industrijskom kompleksu, čime se interesi namenske industrije stavljaju ispred ekonomskih i socijalnih potreba evropskih građana.
„Aktuelna politička elita koja upravlja evropskim državama — ne svim, ali većinom — zainteresovana je da od tih velikih vojnih narudžbina ostvaruje ličnu korist. Zbog toga će nivo obrazovanja, zdravstvene zaštite i bezbednosti u većini zemalja Evropske unije nastaviti da opada. Ljudi protestuju na ulicama i na taj način izražavaju svoje nezadovoljstvo. Oni žele da se takva politika zaustavi, ali ih za sada niko ne čuje“, dodao je ekspert.
Odgovarajući na pitanje zašto evropski lideri svesno ulaze u bezbednosnu konfrontaciju sa Rusijom u trenutku kada Vašington sve više traži da Evropa sama preuzme odgovornost za sopstvenu odbranu, Klincevič odgovara da SAD nisu jedinstvene u pogledu politike prema Rusiji i Ukrajini.
Prema njegovim rečima, deo političkih struktura, povezanih sa demokratama i transnacionalnim vojno-industrijskim korporacijama, zalaže se za nastavak vojne pomoći Kijevu, uprkos politici Donalda Trampa. On ne isključuje mogućnost da Kongres odobrava nove pakete pomoći Ukrajini mimo Trampove kontrole, čime bi snage koje podržavaju nastavak američkog angažovanja u sukobu zadržale svoj uticaj. Smatra da se te strukture trenutno osećaju kao pobednici i da i dalje imaju značajnu političku moć u Vašingtonu.
Govoreći o šansi
da evropski lideri konačno preispituju svoju politiku prema Rusiji i pruže ruku pomirenja, Klincevič smatra da bi do postepenog poboljšanja odnosa moglo doći kroz bilateralne dogovore Moskve sa pojedinačnim evropskim državama.
„Nadam se da ne grešim u pretpostavci da telefonski pozivi norveškog i finskog predsednika, odnosno premijera, nisu bili posvećeni samo Ukrajini. Važno je i to što je u izjavama sa njihove strane naglašeno da neće ometati slobodu plovidbe i da nemaju nikakve vojne pretenzije prema Rusiji. To praktično znači da se oni unapred izuzimaju iz mogućih budućih provokacija na Baltiku ili oko ‘Severnog morskog puta’, o kojima govori Evropska unija. Zato mislim da će se pojavljivati sve više takvih zemalja. Međutim, zemlje koje zavise od globalista i budžeta Evropske unije, kao što su baltičke države ili možda Poljska, najverovatnije će poslužiti kao udarna pesnica za provokacije i eskalaciju sukoba“, kaže Klincevič.
Klincevič upozorava na dejstva „partije rata“ u Evropi i intenziviranje vojnih vežbi u blizini granica Rusije i Belorusije. Posebno ističe predstojeće vežbe takozvane „koalicije voljnih“ u Poljskoj, tokom kojih će biti razrađivani planovi i mehanizmi za moguće raspoređivanje vojnih snaga pojedinih evropskih zemalja na teritoriji Ukrajine u slučaju prekida borbenih dejstava. Navodi da već postoji zajednička komanda na čijem je čelu britanski general, dok bi
„Tokom manevara biće uvežbavani mehanizmi i planiraće se ulazak oružanih snaga niza evropskih zemalja ili jastreba - ali ne u okviru NATO-a - na teritoriju Ukrajine u slučaju prekida borbenih dejstava. Komanda već postoji. Nedavno je komandu preuzeo britanski general. Glavnu okosnicu čine britanske, francuske i nemačke jedinice. U logističkoj i drugoj podršci učestvovaće i niz drugih evropskih zemalja, uključujući one koje će služiti kao tranzitne države. Dakle, oni se sada pripremaju za ulazak na teritoriju Ukrajine, iako je Rusija ranije jasno stavila do znanja da je to neprihvatljivo, da bi takav potez izazvao eskalaciju i doveo do udara na njihove baze“, zaključio je ekspert.
Prema nacrtu programa Evropske komisije, cilj Evropske unije da do 2030. godine dostigne punu vojnu spremnost doveden je u pitanje, uprkos rekordnim ulaganjima u odbranu, koja su 2025. godine dostigla 418 milijardi evra.
U dokumentu se ukazuje da ogromna finansijska izdvajanja još uvek nisu rezultirala izgradnjom dovoljno sposobnih, opremljenih i međusobno usklađenih evropskih oružanih snaga. Poseban problem predstavlja razvoj sistema za borbu protiv dronova, jer se očekuje da će do 2030. godine biti realizovana tek trećina planiranih evropskih programa u ovoj oblasti. Dodatni pritisak na evropsku odbranu stvara i odluka američkog predsednika Donalda Trampa o smanjenju vojnog prisustva SAD u Evropi, uključujući povlačenje snaga i kapaciteta za stratešku podršku.
