https://lat.sputnikportal.rs/20261111/na-dan-primirja-nosi-se-natalijina-ramonda---simbol-stradanja-i-pobede-srpskog-naroda-1205468910.html
Na Dan primirja nosi se Natalijina ramonda - simbol stradanja i pobede srpskog naroda
Na Dan primirja nosi se Natalijina ramonda - simbol stradanja i pobede srpskog naroda
Sputnik Srbija
Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se danas obeležava, u Srbiji se na reveru tradicionalno nosi Natalijina ramonda, cvet feniks koji predstavlja simbol... 11.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-11T09:10+0100
2026-11-11T09:10+0100
2026-11-11T09:10+0100
društvo
srbija
srbija – društvo
natalijina ramonda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111677/29/1116772914_585:0:3277:1514_1920x0_80_0_0_943a33594cf3e7ab12a0af7c7c70b32e.jpg
Amblem Dana primirja predstavljavizuelnu kombinacijucveta Natalijineramonde i lente Albanske spomenice, odlikovanja koje je dodeljivano srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost tokom ratnih strahota.Idejni koncept ovog simbola, koji se u Srbiji koristi od 2013. godine, nakon što je praznik uveden 2012. godine, osmislili su tadašnji Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.Natalijina ramonda izabrana je kao sinonim za tragičnu sudbinu Srbije, koja je u Prvom svetskom ratu izgubila 1,24 miliona stanovnika, odnosno 28 odsto celokupne populacije prema popisu iz 1914. godine, ali je iz iscrpljujućeg sukoba uspela da izađe kao pobednica i ponovo se uzdigne.Biljka Natalijina ramonda specifičnaje po svom jedinstvenom biološkom mehanizmu.Pripada familiji Gesneriaceae, visoka je oko 10 centimetara, ima ljubičaste cvetove i tamnozeleno lišće, a cveta u periodu od aprila do juna.U sušnim razdobljima ramonda se u potpunosti sasuši i smežura do mere da deluje beživotno, ali čim dobije minimalnu količinu vode, njene ćelije se rehidriraju, uspostavljaju normalnu fiziološku aktivnost i biljka ponovo ozelenjava.Ovu čudesnu pojavu prvi je primetio botaničar Pavel Černjavski kada je slučajno prosuo vodu po starom herbarijumu.Sâm cvet je 1882. godine u Jelašničkoj klisuri kod Niša otkrio čuveni botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović.Planirao je da novu vrstu nazove niška ramonda, ali je naziv promenio u čast kraljice Natalije Obrenović.Danas ova retka vrsta u Srbiji raste uglavnom na istoku zemlje, kao i na planini Nidže i njenom najvišem vrhu Kajmakčalanu, koji je bio poprište velike bitke u Velikom ratu.Zbog svoje retkosti, staništa Natalijine ramonde zakonski su zaštićena i obuhvataju Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalne rezervate prirode "Jelašnička klisura" i "Suva planina", kao i Nacionalni park "Šar planina", dok se van granica Srbije može pronaći i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.Pored srpskog obeležja, pojedine zemlje u svetu koriste sopstvene simbole sećanja na Dan primirja.Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar1918. godine kada je u specijalnomvagonu u šumi kod francuskoggradića Kompjenj potpisano primirje kojim je okončan četvorogodišnjiVeliki rat, najrazorniji oružani sukob koji je svet do tada video.
https://lat.sputnikportal.rs/20261110/kako-su-uloga-srbije-i-srpske-zrtve-u-prvom-svetskom-ratu-za-mnoge-istoricare-postali-nevidljivi--1205460817.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, natalijina ramonda
srbija, srbija – društvo, natalijina ramonda
Na Dan primirja nosi se Natalijina ramonda - simbol stradanja i pobede srpskog naroda
Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se danas obeležava, u Srbiji se na reveru tradicionalno nosi Natalijina ramonda, cvet feniks koji predstavlja simbol stradanja, ali i nesalomivosti i vaskrsnuća srpskog naroda u Velikom ratu.
Amblem Dana primirja predstavljavizuelnu kombinacijucveta Natalijineramonde i lente Albanske spomenice, odlikovanja koje je dodeljivano srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost tokom ratnih strahota.
Idejni koncept ovog simbola, koji se u Srbiji koristi od 2013. godine, nakon što je praznik uveden 2012. godine, osmislili su tadašnji Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.
Natalijina ramonda izabrana je kao sinonim za tragičnu sudbinu Srbije, koja je u Prvom svetskom ratu izgubila 1,24 miliona stanovnika, odnosno 28 odsto celokupne populacije prema popisu iz 1914. godine, ali je iz iscrpljujućeg sukoba uspela da izađe kao pobednica i ponovo se uzdigne.
Biljka Natalijina ramonda specifičnaje po svom jedinstvenom biološkom mehanizmu.
Pripada familiji Gesneriaceae, visoka je oko 10 centimetara, ima ljubičaste cvetove i tamnozeleno lišće, a cveta u periodu od aprila do juna.
U sušnim razdobljima ramonda se u potpunosti sasuši i smežura do mere da deluje beživotno, ali čim dobije minimalnu količinu vode, njene ćelije se rehidriraju, uspostavljaju normalnu fiziološku aktivnost i biljka ponovo ozelenjava.
Ovu čudesnu pojavu prvi je primetio botaničar Pavel Černjavski kada je slučajno prosuo vodu po starom herbarijumu.
Sâm cvet je 1882. godine u Jelašničkoj klisuri kod Niša otkrio čuveni botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović.
Planirao je da novu vrstu nazove niška ramonda, ali je naziv promenio u čast kraljice Natalije Obrenović.
Danas ova retka vrsta u Srbiji raste uglavnom na istoku zemlje, kao i na planini Nidže i njenom najvišem vrhu Kajmakčalanu, koji je bio poprište velike bitke u Velikom ratu.
Zbog svoje retkosti, staništa Natalijine ramonde zakonski su zaštićena i obuhvataju Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalne rezervate prirode "Jelašnička klisura" i "Suva planina", kao i Nacionalni park "Šar planina", dok se van granica Srbije može pronaći i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.
Pored srpskog obeležja, pojedine zemlje u svetu koriste sopstvene simbole sećanja na Dan primirja.
Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.
Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.
U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar1918. godine kada je u specijalnomvagonu u šumi kod francuskoggradića Kompjenj potpisano primirje kojim je okončan četvorogodišnjiVeliki rat, najrazorniji oružani sukob koji je svet do tada video.
