https://lat.sputnikportal.rs/20261109/nemoguca-misija-kako-vratiti-milion-ukrajinaca-iz-evrope-u-rovove-rusija-olivera-ikodinovic-1205409424.html
Nemoguća misija: Kako vratiti milion Ukrajinaca iz Evrope u rovove
Nemoguća misija: Kako vratiti milion Ukrajinaca iz Evrope u rovove
Sputnik Srbija
Prisilno vraćanje više od milion ukrajinskih muškaraca iz Evrope ne bi donelo Kijevu očekivano pojačanje na frontu, a pokušaj njihove deportacije mogao bi da... 09.11.2026, Sputnik Srbija
2026-11-09T22:18+0100
2026-11-09T22:18+0100
2026-11-09T22:18+0100
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
mobilizacija
front
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/07/1160911433_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_afaecda55b0b2c80c6229457ccb7839e.jpg
Prema njegovim rečima, Brisel ne želi da otvori vrata novim vojnim obveznicima iz Ukrajine, ali neće rizikovati haos masovnim proterivanjem onih koji su već našli utočište u Evropi. Čak i kada bi bili vraćeni, ti ljudi, bez volje i motivacije za rat, ne bi predstavljali stvarno pojačanje ukrajinske vojske.Skorikov je tako prokomentarisao saznanja ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) da rukovodstvo Evropske unije traži načine da nadoknadi velike gubitke ukrajinske vojske, nastojeći da podstakne, pa i prinudi, ukrajinske muškarce koji borave u evropskim zemljama da se vrate u domovinu i budu mobilisani. Prema ovim navodima, Brisel više od milion ukrajinskih muškaraca vidi kao potencijalni izvor popune vojnih redova, a planira se i dodatno otežavanje njihovog života u Evropi kroz ograničenja prilikom zapošljavanja i iznajmljivanja stanova.Kao primer navodi Češku, gde ukrajinske izbeglice čine oko pet odsto ukupnog stanovništva, dok broj ukrajinskih državljana u Nemačkoj i Poljskoj premašuje milion.„Teško je zamisliti da počnu da deportuju ukrajinske muškarce, jer bi to moglo da izazove ozbiljne migracione probleme u samoj Evropi, nezadovoljstvo i porast kriminala. Zbog otvorenih granica u Evropi, čak i u slučaju da pojedine države pokušaju da sprovedu prisilno vraćanje Ukrajinaca, oni bi jednostavno bežali u druge zemlje iz kojih ne bi bili izručeni. Zato su male šanse da će Evropa ikada doneti takvu odluku“, smatra Skorikov.Štaviše, ističe Skorikov, pojedine evropske zemlje vide Ukrajince kao poželjnu radnu snagu, jer njihovim zapošljavanjem nadoknađuju nedostatak radnika, uz istovremeno manje kulturološke razlike i uz manji otpor javnosti nego što je to slučaj sa migrantima sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.Ukrajinci ne žele da ginu za režim ZelenskogSkorikov odbacuje mogućnost da bi eventualni povratak ukrajinskih muškaraca iz Evrope mogao da popuni oslabljene redove Oružanih snaga Ukrajine, ističući da je besmisleno diskutovati o planu koji ne može biti ostvaren.„Zaista je teško zamisliti da će ljudi koji su pre četiri i po godine pobegli od rata jednostavno prepustiti svoju sudbinu Kijevu i njegovim saveznicima u Evropi. To bi bilo veoma čudno. Možda će neke i uhvatiti, ali opet treba razumeti da su to ljudi koji su potpuno demotivisani, koji ne žele da ratuju, ne žele da se bave politikom i koji, u većini slučajeva, više ne žele da se vrate u Ukrajinu, čak i ako dođe do mira. Za vreme boravka u evropskim zemljama oni su tamo već izgradili društvene veze, zaposlili se, upisali decu u škole i nameravaju da se još dublje asimiluju i postanu deo evropskih društava“, smatra Skorikov.Na pitanje, dokle je Brisel spreman da ide u podršci Ukrajini i gde su granice te podrške, Skorikov ocenjuje da će EU biti prinuđen da povećava podršku Ukrajini srazmerno smanjenju američke pomoći.Uprkos najavama Donalda Trampa da je mir u Ukrajini „veoma blizu“, Skorikov ne gaji optimizam po tom pitanju, pre svega zbog otpora aktuelnih evropskih političkih elita, koje, prema njegovoj oceni, ne žele okončanje sukoba niti jačanje Rusije ili Trampa. Smatra da će evropski lideri nastaviti da „zabijaju klinove u točkove“ i ometaju Trampove diplomatske napore i pregovore o mirnom rešavanju krize, jer im ne odgovara politički ishod koji bi Vašingtonu i Moskvi doneo diplomatski uspeh. Pri tom, ističe da se takav stav ne može pripisati evropskim narodima, već isključivo političkim snagama - evropskim liberalno-globalističkim elitama - koje trenutno upravljaju evropskim državama.
https://lat.sputnikportal.rs/20261106/dok-oruzari-broje-milijarde-evropski-gradjani-placaju-cenu-militarizacije-rusija-olivera-ikodinovic-1205318235.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, evropska unija (eu), mobilizacija, front, deportacija, sad, mir, oružane snage ukrajine, ukrajina
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, svet, svet – politika, evropska unija (eu), mobilizacija, front, deportacija, sad, mir, oružane snage ukrajine, ukrajina
Nemoguća misija: Kako vratiti milion Ukrajinaca iz Evrope u rovove
Prisilno vraćanje više od milion ukrajinskih muškaraca iz Evrope ne bi donelo Kijevu očekivano pojačanje na frontu, a pokušaj njihove deportacije mogao bi da izazove ozbiljne političke i migracione potrese u samoj Evropskoj uniji, ocenjuje Ivan Skorikov, šef Odeljenja za Ukrajinu Instituta zemalja ZND.
Prema njegovim rečima, Brisel ne želi da otvori vrata novim vojnim obveznicima iz Ukrajine, ali neće rizikovati haos masovnim proterivanjem onih koji su već našli utočište u Evropi. Čak i kada bi bili vraćeni, ti ljudi, bez volje i motivacije za rat, ne bi predstavljali stvarno pojačanje ukrajinske vojske.
Skorikov je tako prokomentarisao
saznanja ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) da rukovodstvo Evropske unije traži načine da nadoknadi velike gubitke ukrajinske vojske, nastojeći da podstakne, pa i prinudi, ukrajinske muškarce koji borave u evropskim zemljama da se vrate u domovinu i budu mobilisani. Prema ovim navodima, Brisel više od
milion ukrajinskih muškaraca vidi kao potencijalni izvor popune vojnih redova, a planira se i dodatno otežavanje njihovog života u Evropi kroz ograničenja prilikom zapošljavanja i iznajmljivanja stanova.
„Logika Evropske unije u ovom slučaju jeste da ne pušta u Evropu nove vojne obveznike koji izbegavaju mobilizaciju, ali da istovremeno ne izručuje one koji se već nalaze u Evropi. Faktički, Ukrajincima koji izbegavaju mobilizaciju ionako je sada nemoguće da napuste Ukrajinu, jer su sve rupe na granicama već zatvorene. S druge strane, ukrajinski državljani koji se već nalaze u Evropi, naravno, neće se vratiti u Ukrajinu da ginu za režim Zelenskog. Zbog otvorenih granica šengenskog prostora, njihovo proterivanje bilo bi nemoguće čak i kada bi pojedine zemlje donele neke oštre odluke o njihovoj deportaciji. Osim toga, to je teško zamisliti u pojedinim zemljama u kojima je broj ukrajinskih izbeglica veoma veliki“, navodi ekspert.
Kao primer navodi Češku, gde ukrajinske izbeglice čine oko pet odsto ukupnog stanovništva, dok broj ukrajinskih državljana u Nemačkoj i Poljskoj premašuje milion.
„Teško je zamisliti da počnu da deportuju ukrajinske muškarce, jer bi to moglo da izazove ozbiljne migracione probleme u samoj Evropi, nezadovoljstvo i porast kriminala. Zbog otvorenih granica u Evropi, čak i u slučaju da pojedine države pokušaju da sprovedu prisilno vraćanje Ukrajinaca, oni bi jednostavno bežali u druge zemlje iz kojih ne bi bili izručeni. Zato su male šanse da će Evropa ikada doneti takvu odluku“, smatra Skorikov.
Štaviše, ističe Skorikov, pojedine evropske zemlje vide Ukrajince kao poželjnu radnu snagu, jer njihovim zapošljavanjem nadoknađuju nedostatak radnika, uz istovremeno manje kulturološke razlike i uz manji otpor javnosti nego što je to slučaj sa migrantima sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.
Ukrajinci ne žele da ginu za režim Zelenskog
Skorikov odbacuje mogućnost da bi eventualni povratak ukrajinskih muškaraca iz Evrope mogao da popuni
oslabljene redove Oružanih snaga Ukrajine, ističući da je besmisleno diskutovati o planu koji ne može biti ostvaren.
„Zaista je teško zamisliti da će ljudi koji su pre četiri i po godine pobegli od rata jednostavno prepustiti svoju sudbinu Kijevu i njegovim saveznicima u Evropi. To bi bilo veoma čudno. Možda će neke i uhvatiti, ali opet treba razumeti da su to ljudi koji su potpuno demotivisani, koji ne žele da ratuju, ne žele da se bave politikom i koji, u većini slučajeva, više ne žele da se vrate u Ukrajinu, čak i ako dođe do mira. Za vreme boravka u evropskim zemljama oni su tamo već izgradili društvene veze, zaposlili se, upisali decu u škole i nameravaju da se još dublje asimiluju i postanu deo evropskih društava“, smatra Skorikov.
Na pitanje, dokle je Brisel spreman da ide u podršci Ukrajini i gde su granice te podrške, Skorikov ocenjuje da će EU biti prinuđen da povećava podršku Ukrajini srazmerno smanjenju američke pomoći.
„Brisel će vršiti pritisak na zemlje Evropske unije, pre svega na ekonomske i političke lidere - Francusku i Nemačku - kako bi povećale pomoć Ukrajini. S druge strane, u tim zemljama već raste nezadovoljstvo ukrajinizacijom evropske i nacionalne politike, nastavkom rata i ovom militarističkom retorikom, kao i antiruskim sankcijama. Vidimo da rejtinzi Makrona i Merca naglo padaju i približavaju se granici od 10 odsto. Nije isključeno da će sledeće godine na predsedničkim izborima u Francuskoj, kao i na mogućim vanrednim parlamentarnim izborima u Nemačkoj, na vlast dođu pacifistički nastrojene političke snage koje neće podržavati Ukrajinu. Tada bi se politički odnos snaga u Evropi mogao potpuno promeniti. Mogao bi da se dogodi domino efekat i da promena politike u Francuskoj i Nemačkoj dovede do širenja pacifističkih, antiratnih i evroskeptičnih raspoloženja i u drugim, manjim evropskim zemljama. Ali, to je sve pitanje 2027. godine“, ocenjuje ekspert.
Uprkos najavama Donalda Trampa da je mir u Ukrajini „veoma blizu“, Skorikov ne gaji optimizam po tom pitanju, pre svega zbog otpora aktuelnih evropskih političkih elita, koje, prema njegovoj oceni, ne žele okončanje sukoba niti jačanje Rusije ili Trampa. Smatra da će evropski lideri nastaviti da „zabijaju klinove u točkove“ i ometaju Trampove diplomatske napore i pregovore o mirnom rešavanju krize, jer im ne odgovara politički ishod koji bi Vašingtonu i Moskvi doneo diplomatski uspeh. Pri tom, ističe da se takav stav ne može pripisati evropskim narodima, već isključivo političkim snagama - evropskim liberalno-globalističkim elitama - koje trenutno upravljaju evropskim državama.
